Zamke iz ugovora

Baš kao i za kredite, dešava se da se građani koji su na lizing uzeli, recimo, automobil mogu neprijatno iznenaditi kada stigne veći mesečni "danak". Istina, takve pritužbe su, kako kažu u NBS, sporadične u odnosu na žalopojke na banke, a da ih ne bi bilo još više – budući korisnici bi morali dobro da prouče ugovore pre nego što ih zaključe sa nekom od 15 lizing kompanija, koliko ih je sada u Srbiji. "Skeniranje" ugovora i zahtevanje dodatnih objašnjenja o detaljima sprečiće kasnije finansijske glavobolje, odnosno troškove.
Posebno treba obratiti pažnju na odredbu kojom se uređuje pravo lizing kompanije da tokom trajanja ugovora promeni visinu rate. Najčešće je to zbog povećanja EURIBOR-a, a za korisnike je bitno da znaju da povećanje te referentne kamate povlači veće buduće mesečne obaveze, kao i ukupne kamate koje će platiti. Narodna banka je, inače, propisala obavezu lizing kompanijama da u ugovoru precizno odrede: način, uslove i rokove pod kojima se može izmeniti prvobitno ugovoren iznos rate.

Rate u stranoj valuti plaćaju se u dinarima prema ugovorenom deviznom kursu. Kao i kod banaka, to ne mora biti zvanični srednji kurs NBS, već i neki naveden u ugovoru, što većina lizing kompanija koristi da bi obračunavale – onaj najviši. Međutim, NBS smatra da, ako već ne koriste srednji kurs, lizing kompanije, kao i poslovne banke, zbog fer odnosa prema klijentu treba, u najmanju ruku, da uzimaju isti kurs.

Takođe, ugovorom bi trebalo da se precizno odredi na koji način će se usklađivati rata lizing naknade sa promenama referentne kamatne stope, kao i datumi kada se utvrđuje da li je došlo do te promene.

Kada se preuzme obaveza za rate čiji je iznos indeksiran u stranoj valuti tada se preuzima i znatan devizni rizik. Dakle, onaj ko je spreman da snosi ovakav rizik mora da obrati pažnju po kom kursu se preračunava visina rate lizing naknade – da li je po srednjem ili prodajnom kursu, da li se primenjuje na dan dospeća rate ili uplate.

Uz to, kao i kod banaka, niske kamatne stope mogu privući, a da iza njih stoje skriveni visoki drugi troškovi koje lizing kompanije naplaćuju. Ti troškovi se prikazuju kroz efektivnu lizing naknadu – cenu finansiranja. Visina naknade omogućava da se uporede uslovi finansiranja kako samih lizing firmi, tako i u odnosu na kredite.

Na visinu ove stope utiče visina nominalne kamate, iznos drugih troškova, ali i momenat plaćanja lizing rate.

Valja obratiti pažnju i na to da li cena predmeta koji se uzima na lizing okvirno odgovara onoj koja bi se platila u slučaju kupovine za gotovo. Dobro je znati i da li lizing kompanija prenosi popust koje je odobrio isporučilac robe. Ukoliko je ugovorom predviđena mogućnost da se automobil otkupi na kraju perioda lizinga, izmena visine rate stvara i obavezu plaćanja dodatnog poreza (PDV) zbog promenjene osnovice za njegov obračun. Trebalo bi se takođe raspitati i da li se po isteku perioda lizinga može otkupiti automobil ili neki drugi predmet lizinga i pod kojim uslovima. Jer, lizing kompanije, koje tvrde da su ugovori "transparentni, samo ih treba dobro pročitati", ovo pravo mogu da uslove plaćanjem "kaznene" naknade.

Ko je planirao da uštedi novac uz prevremenu otplatu i da što pre otkupi automobil, morao bi da vodi računa o tome da brže otplate nema pre isteka roka od dve godine. Pored toga, nije zgoreg znati i da li će i na koji način lizing firma obračunati trošak prevremene otplate, koji u nekim slučajevima može da bude – daleko od zanemarljivog.