U Srbiji siromašno 485.000 ljudi

Podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da svakodnevno gladuje oko 815 miliona ljudi (među kojima i 300 miliona dece) ili svaki sedmi stanovnik planete. Od posledica gladi, bolesti i neodgovarajuće ishrane, dnevno umre čak 24.000 ljudi.

S ciljem da se promeni ova statistika poražavajuća po čitavo čovečanstvo, 17. oktobar u čitavom svetu se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv gladi.

Iako zvanične državne institucije i dalje barataju podatkom da u našoj zemlji 10,5 odsto građana ili svaki deseti stanovnik, živi na granici siromaštva, državni sekretar u oblasti socijalne politike Vesna Piperski-Tucakov izjavila je juče da je u Srbiji smanjen broj siromašnih sa 800.000, koliko ih je bilo 2002. godine, na 485.000.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2005. godinu, u ukupnom broju siromašnih, petina su zaposleni i to najčešće radnici sa nižom kvalifikacijom, četvrtina su nezaposleni, dok penzioneri čine 30 odsto siromašnih.

Siromaštvo, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.

Prema navodima Tima potpredsednika Vlade Srbije za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva, u poređenju sa zemljama u regionu, siromaštvo u Srbiji približno je kao u Rumuniji, manje nego u Albaniji, a veće nego u Bugarskoj i Poljskoj.

Siromašni su uglavnom građani sa niskim nivoom obrazovanja (bez osnovne škole), nezaposleni, stari (preko 65 godina), deca, kao i domaćinstva sa pet i više članova.

Posmatrano prema sastavu domaćinstva, siromaštvo je najizrazitije među jednočlanim i dvočlanim staračkim domaćinstvima, kod kojih je rizik siromaštva bio za skoro dve trećine veći od proseka populacije, naročito u ruralnim područjima.

Siromaštvo u Srbiji je ruralni fenomen (kao u većini zemalja u tranziciji) pre svega zbog bržeg rasta realnih zarada i penzija, koje čine dominantan izvor prihoda stanovništva u urbanim sredinama.

Region sa najvećim udelom siromašnih jeste jugoistočna Srbija, naročito ruralna područja koja su dvostruko više izložena riziku siromaštva u odnosu na prosek cele populacije.

Najugroženije grupe su izbeglice – čak 25 odsto te populacije živi ispod linije siromaštva, zatim Romi, kod kojih je stopa nezaposlenosti četiri puta veća nego kod ostalih, osobe sa invaliditetom i žene koje zbog nižih kvalifikacija i kraćeg radnog staža u proseku imaju 15 odsto nižu zaradu od muškaraca.

Najveći rizik siromaštva je kod starih žena na selu, samohranih majki, domaćica, Romkinja, izbeglica, neobrazovanih i nezaposlenih žena, bolesnih i žena sa invaliditetom, kao i žena žrtava nasilja.

Organizacije Crvenog krsta će povodom Dana borbe protiv gladi voditi u svojim sredinama sabirne akcije hrane, da bi se "pojačao" obrok u narodnim kuhinjama. Biće organizovani ručkovi potencijalnih donatora i javnih ličnosti s korisnicima pomoći u programu narodnih kuhinja, kao i predavanja i tribine sa temom zdrave ishrane i borbe protiv gladi.

Crveni krst Srbije je do sada kroz program narodnih kuhinja, koji se realizovao u 58 opština, uz pomoć Vlade Republike Srbije, Crvenog krsta Norveške i lokalnih samouprava, obuhvatio 18.750 korisnika.

U periodu od 1. marta do 31. juna ove godine Crveni krst Srbije je distribuirao 1.311.294 topla obroka najsiromašnijim građanima Srbije.

To je bilo dovoljno za po jedan topli obrok dnevno šest dana u nedelji.

Budući da potreba za ovom vrstom pomoći i dalje postoji, Crveni krst Srbije je, zajedno sa stalnom Konferencijom gradova i opština podneo zahtev Vladi Republike Srbije da i u zimskom periodu, od 1. novembra 2006. godine, pomogne realizaciju programa narodnih kuhinja za 19.390 korisnika u 58 gradova Srbije.