Kajmak kreće u svet

Izgleda da će domaćice, koje na selu proizvode kajmak, uskoro dobiti konkurenciju. Davnašnji san Vojina Starčevića, direktora "Polimarka", da ovaj tradicionalni srpski proizvod izvozi u svet, kako stvari stoje, veoma brzo bi mogao da postane realnost. U Rakovici, na mestu gde se nekada nalazila ova fabrika kečapa, majoneza i senfa, za nekoliko nedelja biće otvorena mlekara. Reč je o investiciji vrednoj dva miliona evra koja će otvoriti tridesetak radnih mesta, sa kapacitetom od oko 15 tona mleka dnevno. Tako će "Polimark" svom proizvodnom asortimanu dodati i potpuno drugačije proizvode, a osim nove fabrike u Zemun polju, radiće na još jednoj lokaciji.

– Naše ambicije su za početak male. Cilj nam je samo beogradsko tržište. Konkurencija u mlekarskoj industriji je žestoka, i mi zasad nemamo nameru da se takmičimo sa drugima. Kako budu rasle potrebe potrošača, tako ćemo i mi širiti svoje ambicije, ali i proizvodne kapacitete. Zasad je to samo 15 tona mleka dnevno. Čitava ova priča je uvertira za proizvodnju kajmaka. Međutim, ne možete celokupnu količinu mleka trošiti samo na jedan proizvod, već tu imate i neke "ostatke".

● Proizvodnja u novoj mlekari upravo počinje od tih "ostataka"? Sa kajmakom krećete malo kasnije?

– Još nismo u potpunosti ovladali tehnologijom proizvodnje. Oko 80 odsto posla smo završili. Ohrabrujuće je to što smo dobili proizvod koji je standardizovan i mikrobiološki ispravan. Ostalo je samo da se pozabavimo ekonomičnošću proizvodnje kajmaka. U međuvremenu smo razmišljali šta bismo još, uz kajmak, mogli da napravimo, pa će tako uskoro krenuti proizvodnja jogurta, pavlake, krem sireva. Sa margarinima smo već počeli.

● Evropa akcenat stavlja na zdravu hranu. Kako mislite da izvozite kajmak, koji je po prirodi namirnica puna holesterola?

– Istina je da se Zapad sada okreće mediteranskom načinu ishrane, a da u kajmaku ima puno životinjske masti koja je nezdrava. Međutim, čovekova ishrana mora biti izbalansirana, uostalom i prva namirnica sa kojom se čovek sreće je mleko. A i u kajmaku, baš kao i u mleku, ima mlečnih masti. Takođe je činjenica da u svetu postoji na hiljade vrsta sireva koji su po prirodi vrlo slični kajmaku. Trgovački izveštaji čak kažu da potrošnja takvih proizvoda raste.

Ipak, najveći problem, kada je reč o izvozu hrane na Zapad, jeste upravo ispunjenje nekih standarda kvaliteta, a domaća prehrambena industrija još kuburi sa tim.

● Hoće li te probleme otkloniti novi Zakon o hrani koji je u pripremi?

– Najvažnije je da neko može potrošačima da garantuje da će svi proizvodi koji se nalaze na policama biti bezbedni. Ovaj zakon direktno se tiče zdravlja naših kupaca, a standardizacija hrane njime će postati obaveza proizvođača. Mleko je specifična namirnica i zahteva posebnu brigu, krave ne znaju za praznike i neradne dane, one svaki dan daju mleko.

● Gde nabavljate sirovine za proizvodnju?

– Imamo ugovor sa jednom vojvođanskom farmom koju ćemo redovno kontrolisati kako bi mleko uvek bilo zadovoljavajućeg kvaliteta.

Koncentrat paradajza uvozimo iz Italije jer se pokazao kao najbolji.

● Znači li to da se vi ne žalite na to da vam precenjen dinar donosi gubitke, jer se uvozno-izvozni troškovi "peglaju"?

Oko 35 odsto naših proizvoda izvozimo. Uglavnom u bivše jugoslovenske republike, ali su nam cilj i Rusija, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Evropa. Naravno da beležimo nešto niže izvozne profite, ali s obzirom na to da u Srbiji prodamo čak 65 procenata svojih proizvoda, onda nam to i ne predstavlja toliki problem. Nama kao firmi više odgovara minimalni profit na izvozu i istovremeno stabilan kurs koji obezbeđuje stabilne uslove privređivanja u zemlji.

--------------------------------------------------------------------------

Počeli u 10 kvadrata

● Kako je "Polimark", od malog proizvođača kečapa koji je 1992. godine počeo u prostoriji od 10 kvadrata, postao tržišni lider?

– Danas mi držimo čak 70 odsto tržišta kečapa. Ali i na početku – mi smo bili lideri, jer kečap tada niko nije pravio. I kad smo u šerpi od 50 litara prvi put zamešali smesu, bili smo prvi. Ne mogu da kažem da sam imao neku jasnu viziju razvoja, više je to bio splet okolnosti. Kao diplomirani ekonomista radio sam do 1989. godine u jednoj društvenoj firmi i čim su se stvorili zakonski uslovi za privatan biznis ja sam otvorio "Polimark". U početku sam se bavio prodajom rezervnih delova za automobile. Potom sam se okrenuo trgovini. Ta mala radnja koju sam držao omogućila mi je da upoznam tržište i vidim šta tu fali. Između čokolade, testenine i kečapa, izbor je pao na ovo poslednje.