Tadić zove "na crtu"

Predsednik Srbije Boris Tadić demantovao je napise nekih medija da je spreman da podnese ostavku kako bi ubrzao raspisivanje predsedničkih izbora. Tadić je rekao da bi time oslabio svoju poziciju, a on želi da je ojača, jer je "Srbiji potrebno ozbiljno vođstvo". Ali, Tadić je naglasio da insistira na održavanju predsedničkih izbora posle donošenja ustava i da "ne dozvoljava" drugim političarima da se "iz njih izvuku", uz ocenu da bi bilo nemoralno da svi idu na izbornu proveru, a da on ostane u svojoj fotelji.

"Hajde da imamo i predsedničke i parlamentarne izbore i da izađemo ’na crtu’ i vidimo ko ima poverenje", predložio je Tadić, uz napomenu da ne želi da "uzurpira vlast" ako nema poverenje većine građana. "Ne plašim se izbora i nudim šansu drugima da me pobede, a sada vidim da stranke vladajuće koalicije i Srpska radikalna stranka žele da odlože predsedničke izbore unedogled", navodi Boris Tadić.

U ostalim strankama, čini se, nisu raspoloženi za predsedničke izbore ove zime. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, smatra da bi posle donošenja ustava trebalo održati samo parlamentarne izbore jer je važno da Srbija dobije vladu. "Zbog toga se ne održavaju sednice parlamenta, iako mnogo važnih zakona čeka na usvajanje", objašnjava Nikolić. "SRS nije obavešten o tome kada će biti izbori, s nama o tome niko nije razgovarao. Zapad govori o izborima u decembru, a ovde se o tome niko i ne pita", rekao je zamenik predsednika SRS-a.

I predsednik G17 plus Mlađan Dinkić smatra da je tehnički nemoguće održati predsedničke izbore u decembru, jer bi morao da se menja izborni zakon. Dinkić je podsetio da izborna kampanja mora da traje najmanje 45 dana i predočio da je u decembru zbog toga nemoguće održati i predsedničke i parlamentarne izbore, jer predstoje praznici, kao što je katolički Božić i Nova godina. Mlađan Dinkić još dodaje da "demokratski blok" treba da ima jednog kandidata na predsedničkim izborima.

Ni socijalistima ne odgovaraju predsednički izbori, jer tek 3. decembra biraju rukovodstvo stranke, pa je malo verovatno da bi pre tog datuma mogli da odrede svog predsedničkog kandidata, a teško će do tada sastaviti i listu poslanika.

Đorđe Mamula, član Glavnog odbora DSS-a, najavljuje za "Politiku" da predsednički i parlamentarni izbori "ne moraju biti održani istog dana":

– Spremni smo za izbore na svim nivoima, ali to ne znači da oni moraju biti održani istog dana, već mogu biti održani u određenom periodu. Verujem da će predsednik republike obavljati svoju dužnost i nadalje, prvenstveno zbog pregovora o Kosmetu, a verujem da mu je državni interes iznad partijskog i ličnog. Uz to, ostavkom bi oslabila njegova politička pozicija, jer bi mogao da govori samo kao predsednik stranke – navodi Mamula.

Ali, Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a, za naš list kaže da ne misli "da će bilo koji relevantni politički faktor u Srbiji osporiti raspisivanje predsedničkih izbora, pre svega imajući u vidu da novi ustav definiše nove odgovornosti i obaveze predsednika republike":

– Zato bi bilo apsurdno da predsednik bude biran po starom ustavu, a da postupa po novom. Očekujemo, zato, da budu raspisani i predsednički i parlamentarni izbori, što je sasvim logično.

O ideji iz DSS-a, koju pominje Mamula, da izbori na svim nivoima ne budu održani istog dana, Šutanovac kaže:

– Treba se podsetiti da je na prošlim predsedničkim izborima kandidat DSS-a završio na četvrtom mestu, pa tu i treba tražiti motive DSS-a da se takve stvari pričaju.

Naravno, aktuelizovana priča o predsedničkim izborima ima svoju dublju pozadinu. Naime, i stari i novi ustav izričiti su u tome da predsednik republike ne može da obavlja ni jednu drugu javnu funkciju. Ako bi se desilo da predsednički i parlamentarni izbori budu istog dana, kandidati koji bi se našli na listama i za predsednika i za poslanike – našli bi se u teškoj situaciji, jer su te dve funkcije nespojive, slažu se ustavnopravni stručnjaci. S te strane, prednost bi imali oni kandidati za predsednika koji nisu zainteresovani da budu i kandidati za poslanike. Taj uslov za sada ispunjava samo Boris Tadić, koji ne može da se kandiduje za poslanika dok obavlja funkciju predsednika države.

Što se Tomislava Nikolića tiče, imajući u vidu da je već dva puta neuspešno "jurišao" na funkciju predsednika Srbije, neizvesno je da li će se ponovo kandidovati. A ukoliko bi se istovremeno kandidovao i za poslanika, politički protivnici bi mogli da mu pripišu da ne veruje u uspeh na predsedničkim izborima i da ostavlja sebi odstupnicu u parlamentu. Slično važi i za drugog potencijalnog kandidata, iz redova SRS-a, Aleksandra Vučića. S druge strane, kandidat sa velikim potencijalom mogla bi da bude i prva žena Novog Sada Maja Gojković, ali imajući u vidu da se nije našla među potpredsednicima SRS-a i da je to objasnila gradonačelničkim obavezama, nije mnogo izgledno da bi se mogla naći u trci za predsednika Srbije.

Dragan Šutanovac, pak, ne strahuje od toga da Tadiću "na crtu" stane Tomislav Nikolić, ali dodaje:

– Očekujem da SRS ne kandiduje Tomislava Nikolića, već nekog kandidata iz drugog ili trećeg ešelona, zbog straha da Nikolić ne završi u političkoj istoriji, uz obrazloženje da je on kandidat za premijera, dok mesto predsednika nije bitno u Srbiji.

Kako saznajemo u DS-u, premijer Koštunica je postavio uslov – ako pristane na istovremeno održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora, onda bi ustupak DS-a trebalo da bude da mesto predsednika vlade ostane DSS-u. U suprotnom, DSS može da blokira raspisivanje predsedničkih izbora, a ako Tadić zbog toga podnese ostavku, da isturi potencijalno jakog kandidata – Velimira Ilića.

O kandidaturi Velimira Ilića za predsednika ispred vladajuće koalicije, Đorđe Mamula ne želi da spekuliše:

– Ta mogućnost se pojavila u štampi. Mislim da je i sam gospodin Ilić rekao da je o tome saznao iz novina. Na stranačkim forumima, čiji sam član, do sada nije bilo reči o tome.

Ni potpredsednik NS-a Dubravka Filipovski nije mogla da potvrdi za naš list da će se Velimir Ilić kandidovati za predsednika:

– Posle referenduma ćemo odlučiti da li ćemo na izbore samostalno ili u koaliciji. Od toga zavisi da li ćemo imati svog kandidata, ili ćemo podržati nekog iz koalicije. Kod nas postoji samo jedna dilema – da li ćemo ići samostalno ili sa DSS-om. Nema trećeg.

Potpredsednik DS-a Šutanovac tvrdi da je ipak optimista u vezi s dogovorom sa DSS-om o raspisivanju istovremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora:

– U ovom trenutku ne mogu ni da potvrdim, ni da demantujem da li ima ili nema tog dogovora. Mogu, ipak, da kažem da očekujem da će Tadić da insistira na tome i da će se to desiti. Mislimo da je najcelishodnije i "najjeftinije" da predsednički i parlamentarni izbori budu održani istog dana, jer je apsurdno da budu odvojeno. Naravno, odluku o kandidovanju doneće predsednik Tadić lično.

--------------------------------------------------------------------------

Vučetić: Rok 60 ili 90 dana

Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije, objašnjava za "Politiku" da novi ustav stupa na snagu tek činom usvajanja ustavnog zakona u skupštini:

– Istog dana kada bude usvojen ustav u parlamentu (svečano proglašen), mora biti usvojen i zakon o sprovođenju ustava, kojim se uređuje način sprovođenja ustava u život, kao i pitanje – do kada izbori treba da se održe. Formulacija bi bila "izbori će se održati nakasnije u roku od...". Po novom ustavu, predsednik republike će odlučiti o raspisivanju parlamentarnih izbora, a predsednik skupštine o raspisivanju predsedničkih. Ako bi danas predsednik republike podneo ostavku, važio bi rok od 60 dana za održavanje predsedničkih izbora, kako je po starom ustavu. Ako bi, pak, to učinio nakon usvajanja novog ustava, važio bi rok od tri meseca – kaže Vučetić.

Za usvajanje ustavnog zakona potrebno je da glasaju dve trećine od ukupnog broja poslanika u Narodne skupštini Srbije (167 od 250).