I u krizi smo potrošački robovi

Da li kupujete na sniženjima?

Naravno da kupujem na sniženjima! Kao i većina kupaca u svetu čekam ih, zato što takozvane rasprodaje zapravo pokazuju pravu cenu robe. Čini mi se da je sva belosvetska roba precenjena, jer su u sumu njenog koštanja uključene raznorazne administrativne globalne gluposti, zbog kojih je jednim delom i nastala svetska ekonomska kriza.

Ima li u Srbiji pravih sniženja poput onih u drugim evropskim

državama?

Nema! Srbija je još uvek zatvorena zemlja, van normalnih tokova, što svi znamo, pa je svakojako monopolisanje (čitaj pljačka) nad srpskim potrošačima omiljena zabava proizvođača, izvoznika, uvoznika, države... Mnogo me nervira što u Srbiji sniženja počinju a januaru, a ne kao svuda pred Božić i Novu godinu, kada je logično da će se više trošiti. Znači da čak i crkveni kalendar u Srbiji ima uticaj na cenu!!!

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Deklaracije na prehrambenim proizvodima čitam obavezno. Nabavila sam čak pljosnatu lupu da bih se izborila sa mikroskopski malim tekstom na gotovo svim proizvodima. Kad je reč o odeći, prvo kupujem, pa tek onda čitam sastav i ostale podatke. Tu je pohlepa za robom veća od obaveštenja.

Što se tiče hrane užasava me što su gotovo svi srpski proizvodi kada je rok upotrebe u pitanju ispisani ili razlivenim „mastilom“, ili su bezobrazno nečitljivi, skriveni, majušni, itd. To je zloupotreba potrošača na bestidan način, jer je u igri naše zdravlje. Smatram takav odnos proizvođača krivičnim delom!

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je...

U banci, restoranu, supermarketu je usluga korektna. Osoblje je prošlo obuku, zna se protokol, procedura. U ostalim radnjama je problem: osoblje razgovara mobilnim ili međusobno, prodavačica ne može da se nahvata, neprekidno nešto raspoređuju, bave se ili sami sobom ili robom a ne kupcem. Kupac se oseća kao zadnja rupa na svirali. Nekada mi se desi da više čekam da dođem do prodavca nego kada sam prinuđena da stojim ispred šaltera! Paradoksalno je

da su neljubazniji u privatnim radnjama, a valjda im prihod zavisi direktno od prodaje i veštine s kojom će prezentovati robu!?

Uvozna ili domaća roba?

I uvozna i domaća kada je reč o neprehrambenoj robi. Na žalost, kada kupujem hranu sklonija sam da se odlučim za inostranu, bez obzira što je skuplja. Nemam poverenja u naš sistem sanitarne inspekcije i provere kvaliteta. Mnogo puta sam se opekla...

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Mnogo! Kao što odelo čini čoveka, tako staranje o dizajnu i reklami govori mnogo toga o proizvodu. Niko više nije lud da ulaže ogromne pare za reklamu, a da iza ne stoji kvalitet. Nekada je možda bilo drugačije, sada u ekonomskoj nedaći nema ili je sve manje prodavanje roga za sveću.

Hipermarketi ili manje prodavnice?

Hipermarketi, iako ih zapravo ne volim zato što potrošim više para i mnogo se umorim. U manjim prehrambenim prodavnicama je, pak, stvar došla do apsurda! Tu više od robe nema mesta za kupca. On je višak! Zaprema prostor. U manjim prodavnicama stalno nešto istovaruju, preručuju, raspoređuju, čiste mi oko nogu, slažu gajbice, itd, tako da kupovinu u njima doživljavam kao preskakanje prepona.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Naravno da su veliki trgovinski lanci promenili naše navike, mada toga nismo potpuno svesni. Mi smo i sada u krizi potrošački robovi.

Koliko česte idete u snabdevanje u toku meseca?

Doskoro sam išla nedeljno, a sada idem dva puta mesečno.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Kartice.

Dobre cipele su...

One koje su udobne. Tu nema nikakve dileme. Isuviše mi je stalo do mojih stopala i kičme da bih robovala modi. Cipele uopšte nisu naivni zdravstveni detalj.

Šta se obično može naći u Vašem frižideru?

Kavijar i dragocena teglica tartufa. Namaz od mangulice. Šampanjac. A zimi pihtije, slaninica i čvarci. Uglavnom srpsko-svetski probrani raj.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Mnogo puta! I verovatno bi vam to isto rekao ili vam kaže svaki kupac. Prevare stoički trpim ako nije reč o hrani.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Koliko znam – ima. Ali ni on ne funkcioniše, jer i tu Pera štiti Žiku, ne shvatajući da je zaštitivši Žiku, a ne promenivši sistem, izgubio potrošača! Zato su na gubitku Pera, Žika i svi mi!

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Niko! Postoje verovatno neki forumi, asocijacije, agencije, ali dok ne puste na medijima kampanju sa brojevima telefona tih službi i dok ne počnu da se zbilja bave potrošačima, a ne Perom i Žikom, ostaje nam da budemo kao potrošači u stanju manjine bez zaštite, a zapravo smo većina i to i te kakva!