Pogleda uprtih ka banji

PRIBOJ – Nekad najbogatiji, sada najsiromašniji. Poklekao je u minulim teškim vremenima FAP – i još se nije pridigao, čeka novog vlasnika – pa je prohujalo vreme pribojskog blagostanja, na kolena je pao ceo grad, pupčanom vrpcom za FAP vezan. Postao je varoš nezaposlenih, bezidejnosti i besparice.
Sada se Priboj nalazi u grupi 13 nerazvijenih (devastiranih) srpskih opština, i po proseku plata, broju nezaposlenih i po drugim parametrima. Trenutno, ovde je više onih bez posla nego radno angažovanih. Nezaposlenih je, po rečima predsednika pribojske opštine Milenka Milićevića, oko 7.000, onih koji rade 6.000, a penzionera takođe 6.000. Šta su devedesete uradile ovom gradu najbolje ilustruju cifre iz popisa da je 1991. godine u celoj opštini bilo 36.000 stanovnika, a 2001. za celih 18 odsto manje, odnosno 30.300. To je podatak, dodaje predsednik, koji ne treba ničim dokazivati da Priboj kao sredina postaje neinteresantan za život.

Sve je ovde bilo neraskidivo vezano sa situacijom u kojoj se nalazio FAP. u srećnija vremena ta fabrika proizvodila je 7.000 vozila godišnje i imala bezmalo toliko radnika, a Pribojci najviše putničkih automobila (posle Maribora) u SFRJ u odnosu na broj stanovnika. Sada FAP pravi 20 puta manje vozila i ima oko 1.500 zaposlenih, a pribojskim ulicama uglavnom prolaze davno kupljeni "krševi". Ni ostale firme nisu u boljoj situaciji. "Epoksid" već dve godine ne radi (sada se Australijanci interesuju za privatizaciju tog preduzeća) a "Poliester" je nešto stabilniji, međutim od nekadašnjih oko 1.000 zaposlenih sada ih ima 350. Preduzetnička inicijativa u gradu je poslednjih godina slaba, tranzicija sporo donosi boljitak.

Svi ovde znaju da se od FAP-a više lagodno živeti neće, čak i ako privatizacijom znatno podigne proizvodnju. Zato su misli na druge strane usmerene. Nova šansa zove se – Pribojska banja, na svega četiri kilometra od Priboja i ima lekovitu vodu, temperature oko 37 stepeni. Još od kraja 19. veka ubraja se u vrhunske termalne izvore. Voda pomaže i kod oboljenja kostiju, reumatizma, nervnih oboljenja, za probavu, žuč, mokraćne puteve. Tu je i manastir Banja, sa vrlo lepim ikonama i dragocenostima, podignut u doba Nemanjića. Koristi se Pribojska banja, ali ne u skladu sa mogućnostima.

– Banja je uvek pominjana kao veliki potencijal, ali nikad nije dovoljno korišćena. Tu od raspoloživih kapaciteta ima samo jedan stacionar, sa 100 nekomfornih ležaja i neorganizovan vid privatnog smeštaja. Tu je odavno započet jedan rehabilitacioni centar, koji je vremenom postao ona šuplja, nezavršena investicija. Pre dvadeset i više godina su urađeni temelji i to tako stoji. Ulazimo sada u poslove razvoja banje i već su prvi koraci napravljeni – priča o namerama Milenko Milićević.

Budući da je zemljište na mestu tog odavno nezavršenog centra nekada pripadalo manastiru, odnosno SPC, bili su potrebni dogovori opštine sa predstavnicima Mileševske eparhije zarad daljih namera. Oni su pre neki dan, uz učešće predsednika Milićevića i vladike mileševskog Filareta, uspešno završeni. Sada je opština taj prostor neizgrađenog rehabilitacionog centra ponudila na tender i tri ponuđača su se javila.

– Na tom mestu gradiće se hotel sa oko 300 ležaja i zatvorenim bazenom. To je dobra inicijalna kapisla za razvoj turizma. Opština je ponudila budućem zakupcu ovo zemljište na 99 godina, ugovorom će biti oročeno da, recimo, u roku od tri godine objekat mora početi da radi. Nama je u interesu da se krene sa mrtve tačke, da se ovde zaposli 100 ili 200 ljudi iz Priboja, te da se tu plasiraju ovdašnji proizvodi. Takođe, uređujemo centar banje, a vrlo vredna riznica manastira Banja biće uskoro vraćena u ovaj manastir – objašnjava Milićević.

Osim turizma, nade žitelja Priboja okrenute su i ka poljoprivredi. na seoskim područjima opštine sve više je onih koji gaje malinu, a razmišlja se i o razvoju stočarstva. Iz pirotskog kraja opština nabavlja 110 rasnih ovaca za deset pribojskih domaćinstava, zarad popravljanja rasnog kvaliteta stoke. Evo, kaže predsednik, u okolini Priboja, u Sastavcima, radi privatna mlekara koja ima problem što nema gde da otkupi dovoljno mleka, ljudi ne drže stoku. A sa ovog područja je izuzetna masna jedinica mleka i postoje šanse za plasman na tržište Beograda.

Još ima planova i namera, sa željom da osiromašeni grad koliko-toliko oživi. i od države se očekuje da pomogne, da više uloži u područje posrnulog standarda, a sasvim dobrih međunacionalnih odnosa srpskog i bošnjačkog življa.