Važno i učešće Albanaca i dijaspore

Da bi se izbegle primedbe da je Srbiji stalo do Kosova i Metohije, ali ne i do kosmetskih Albanaca, bilo bi poželjno da vlast u Beogradu učini sve da ih ubedi da izađu na referendum 28. i 29. oktobra i izjasne se o novom ustavu Srbije, kaže za "Politiku" Borka Crepulja-Milankov, švajcarski stručnjak za pitanja demokratije. Ova Srpkinja sa dvojnim državljanstvom, koja je kao ekspert švajcarske vlade (odeljenje IV "PEP" – politički eksperti za mir Ministarstva inostranih poslova Švajcarske) i švajcarski diplomata pri misijama OEBS-a – ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava) i UNHCR-a, posmatrala izbore na prostorima bivše SFRJ od 1996. do 2003. godine, kaže da bi, zarad demokratičnosti referenduma, u taj proces trebalo uključiti i što više građana Srbije iz dijaspore. Prema njenim rečima, cifra od oko 100.000 birača sa Kosova i Metohije, uglavnom Srba, koju je utvrdila Republička izborna komisija, ide naruku antisrpskim albanskim lobistima. Kako kaže, pošto ne postoji nijedan valjan birački spisak građana KiM (bilo je mnogo kretanja stanovništva za poslednjih dvadesetak godina, a nije bilo dobrog popisa), Srbija bi na ovom referendumu mogla da koristi spisak birača s pravom glasa prema popisu iz 1991. godine. Tada je na KiM bilo 1.956.196. ljudi, među kojima su dominirali Albanci – bilo ih je 1.596.072, što je tada činilo oko 82 odsto stanovništva pokrajine i oko 17 odsto stanovništva Srbije (podaci sa sajta Vlade Srbije).

Spornih 90 odsto

Pri tom, ovu poslednju cifru, ili neku noviju procenu, naši zvaničnici bi trebalo više da koriste, umesto da govore da je na Kosmetu 90 odsto albanskog stanovništva, ukazuje Borka Crepulja-Milankov. Između ostalog i zbog toga što bi u svesti svetskog javnog mnjenja trebalo da egzistira procenat onih koji žele nezavisnost u odnosu na ukupan broj stanovnika Srbije, a ne procenat suverenista u pokrajini, koji se paušalno izjednačava sa brojem Albanaca na Kosmetu. Naime, pitanje je da li svi Albanci žele nezavisnost, jer u tome su, prema njenim rečima, izričite samo dve albanske stranke od ukupno 49 na KiM, a one predstavljaju pola miliona stanovnika Kosmeta. U odnosu na ukupan broj stanovnika Srbije, to je manje od 10 odsto.

Sporan je i stvarni broj stanovnika Kosmeta. Naime, OEBS je na osnovu srpskog popisa iz 1991. godine, podataka Kfora i nevladine organizacije "Majka Tereza" iz 1999. godine, izveo zaključak da je populacija Kosova za 1999. godinu brojala 1.730.033 stanovnika (951.516 sa pravom glasa, bez dijaspore).

Ovaj spisak je korišćen na kosovskim izborima 2001. godine (na kojima je Borka Crepulja-Milankov bila supervizor servisa za izbore OEBS-a), ali je data mogućnost dopune i dva-tri dana uoči izbora. Tada su građani mogli da se upišu, pored ostalog, i sa vozačkom dozvolom SRJ, ličnom kartom SRJ, pasošem SRJ i SFRJ, ali i sa plaćenim računom za struju, pa i dozvolom za pecanje i lov, a nova imena su kasnije proveravana. Tako je nađeno dosta ljudi sa više adresa, odnosno na više biračkih spiskova, a rekorder je Albanac koji je imao ukupno 11 adresa u Albaniji, Makedoniji, na Kosmetu i u užoj Srbiji, kaže Borka Crepulja-Milankov.

S obzirom na to da je u međuvremenu mnogo više Srba otišlo s Kosmeta nego što ih se vratilo, te da su se izbegli Albanci uglavnom vratili odmah po dolasku Kfora 1999. godine, može se postaviti pitanje zašto se i pre i posle NATO bombardovanja pominje ista cifra od oko dva miliona albanskih stanovnika Kosmeta.

Zbog svega ovoga, dakle, Srbiji ne bi moglo da se zameri ako se koristi biračkim spiskom sa Kosmeta koji joj je dostupan. Istovremeno, prema njenim rečima, Unmik treba da pokuša da opravda svoje tvrdnje date u Savetu bezbednosti UN o slobodi kretanja na KiM, a sve u cilju toga da na referendumsko glasanje izađe što više državljana Srbije, uključujući i južnu pokrajinu, jer za to još ima vremena. Zato bi poziv Nenada Popovića, potpredsednika Koordinacionog centra, svim građanima Kosova i Metohije albanske nacionalnosti da se upišu u biračke spiskove, izađu na referendum i slobodno saopšte svoju volju trebalo da bude i ponavljan i potkrepljivan odgovarajućom kampanjom, bez obzira na to što su šanse za učešće Albanaca u ovom trenutku veoma male.

Novi ustav, veća prava

Treba javno tražiti od Kosovske izborne komisije i privremenog parlamenta, ističe Borka Crepulja-Milankov, da se i oni uključe u referendumski proces. Trebalo bi ih podstaći naročito isticanjem članova 75, 79. i 80. novog ustava, koji precizno garantuju sva ljudska prava pojedinca i izjednačavaju ih sa Srbima. Pomenuti članovi novog ustava su takvi da im niko ne može staviti nijednu zamerku. A Albancima posebno treba reći da im se ovim članovima obezbeđuju veća prava kao pojedincu državljaninu Srbije, nego što im se daju po kosovskom privremenom ustavu, koji su im pisali Englezi u sklopu Unmika, a sa kojim već imaju četvorogodišnje iskustvo, ističe Borka Crepulja-Milankov.

Navodeći da 100.215 glasača ima pravo izjašnjavanja na 256 birališta na Kosmetu, kako je utvrdila Republička izborna komisija, član RIK-a Miodrag Petrović ističe da je ovaj broj glasača centralna izborna komisija utvrdila rukovodeći se spiskom birača u pokrajini na poslednjim, predsedničkim izborima iz 2004. godine. Od izbora u decembru 2000. godine spiskovi na Kosmetu sastavljaju se, po obrazloženju RIK-a, u opštinama u kojima postoje tehnički uslovi da Srbija organizuje glasanje i u kojima, pre svega, i glasačima i članovima biračkih odbora može da se garantuje bezbednost. Unmik se oglasio saopštenjem da će garantovati zaštitu građana na mestima za koja su načelnici kosmetskih okruga procenili da mogu da budu glasališta.

– U RIK-u ne delimo građane pokrajina na Srbe i Albance, a budući da Albanci bojkotuju izbore godinama unazad, na spisku su oni koji žele da učestvuju. Sigurno je da među 8.525 birača u Prištini nisu samo Srbi. Svi oni koji žele da budu upisani u spisak konačnog broja birača to mogu da učine putem sudskog rešenja, ali do ponoći 25. oktobra, odnosno najkasnije 48 sati pre izbora – kaže Petrović.

U Cesidu se slažu sa ocenom da je pravi broj birača na Kosmetu godinama unazad bilo teško odrediti. I pre 2000. godine, kaže Marko Blagojević iz Cesida, podaci o biračima u pokrajini nikada nisu bili relevantni, jer su devedesetih godina Albanci bojkotovali srpske institucije i mnogi od njih nisu prijavljivali ni mrtve, ni novorođenčad.

"Teško je utvrditi koliko je tačno Srba sa Kosmeta otišlo u poslednjih nekoliko godina i koliko ih se vratilo, ali je sigurno da država Srbija organizuje glasanje u opštinama u kojima je srpsko stanovništvo većinsko. Jer, u njima može da obezbedi glasališta, kao i odgovarajuće prostorije i druge uslove za glasanje. Svakako niko ne može da traži da se glasalište otvori tamo gde stanovnici do birališta moraju da prolaze kroz šume ili druga nepregledna i opasna područja, a na kojima ne može da im se osigura bezbednost", kaže Blagojević.

--------------------------------------------------------------------------

Uvek različite brojke

Marko Blagojević podseća da su podaci o biračima sa Kosmeta pre 2000. godine bili potpuno različiti od izbora do izbora. Dešavalo se čak da se ovaj broj razlikuje i na istovremeno održanim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji 1992. godine, kada je broj birača pokrajine na izborima za predsednika iznosio 890.000, a za poslanike 700.000 (koliko ih je upisano i na narednim saveznim izborima 1993. godine). Interesantno je da na izborima 1997. godine bilo 1.050.000 birača sa Kosmeta.

Ukoliko bi, recimo, Albanci odlučili da se i u velikom broju upišu u konačan spisak do 25. oktobra, Srbija bi bila dužna da im pruži mogućnost da dobiju sudska rešenja, kaže Blagojević. Istina, on smatra da bi to bilo teško izvodljivo jer sudova, odnosno administrativnih institucija Srbije u samoj pokrajini nema, a i sumnja da će se Albanci koji su opredeljeni za bojkot Srbije i izbora odlučiti za tako nešto.

--------------------------------------------------------------------------

Ustav i na albanskom

Borka Crepulja-Milankov napominje da bi trebalo tekst novog ustava prevesti na albanski jezik (kao i na mađarski, romski...) i tražiti od Unmika da se distribuira na KiM. Ako oni to ne žele, treba ga uputiti svim medijima na Kosmetu – neko bi ga verovatno objavio, kaže ona.

Tekst novog ustava preveden je na engleski jezik i može da se nađe na skupštinskom veb-sajtu na adresi: www.parlament.sr.gov.yu. Takođe su završeni i prevodi na albanski i mađarski jezik, kao i na jezike ostalih manjina: bugarski, slovački, rumunskim i češki, rečeno je "Politici"u Odeljenju za odnose sa javnošću Narodne skupštine.

--------------------------------------------------------------------------

Zanemareni birači u inostranstvu

"Savest mi kaže da moram da izađem na referendum i podržim ustav, ali mi je neko uskratio tu mogućnost jer su neažurirani birački spiskovi", kaže Sofija Škorić, potpredsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, koja već decenijama živi i radi u Kanadi.

– Nama je ostavljeno samo dva dana da se upišemo u biračke spiskove u ambasadama i konzulatima, što je apsolutno bilo nemoguće uraditi. Na biračkim spiskovima u Srbiji ima na desetine hiljada ljudi koji žive stalno u inostranstvu, ali nisu skinuti sa spiska u otadžbini, pa se na izborima vode kao apstinenti. U ovom slučaju to znači da bi oni bojkotovali referendum za koji se srcem zalažu. Zato smo ogorčeni jer želimo da obavimo svoju građansku dužnost, podržavamo novi ustav i smatramo da je veoma važan za državu Srbiju, ali i za sve nas – kaže gospođa Škorić.

Na kratkoću roka RIK-u je ukazalo i Ministarstvo za dijasporu.

– Sve smo učinili kako bismo animirali dijasporu da se upiše u biračke spiskove, ali smo bili svesni da je rok od dva dana koji im je dat isuviše kratak – objašnjava Neda Maletić, portparol ovog ministarstva.

Ona ističe da ministarstvo nije konsultovano, niti mu se RIK obratio za mišljenje, već da je za njegovu odluku o roku za prijavljivanje saznalo iz sredstava informisanja.

– Na sednici RIK-a odlučeno je da se prijavljivanje omogući od 5. do 7. oktobra, iako se birački spiskovi zaključuju 12. oktobra, pa nam je ostalo nejasno zašto ljudima nije omogućeno da se prijavljuju do 11. oktobra – kaže Neda Maletić.

Potpredsednica Kongresa srpskog ujedinjenja ubeđena je da bi zahvaljujući glasovima dijaspore verovatnoća za uspeh referenduma bila daleko veća. Tim pre je, kako kaže, neshvatljiv nemar Republičke izborne komisije koja od prošlih izbora nije ništa učinila na ažuriranju biračkih spiskova.

Tako dijaspora, kako kaže, pravo glasa ima samo na papiru.

Komentarišući kritike koje su stizale na račun dijaspore nakon prošlih izbora (uložena velika sredstva, a mali odziv), Škorićeva kaže je glasanje bilo katastrofalno loše organizovano.

– Ljudi koji žive u Kaliforniji mogli su da glasaju u Čikagu, što je fizički nemoguće. Znate li vi koje su to daljine, koliko to košta. Da biste stigli iz San Franciska u Čikago treba vam šest sati leta, to je 700 dolara i plus troškovi prenoćišta u hotelu. Tako tvoja građanska dužnost košta 1000 i više dolara, a još ako dođu muž i žena sve je duplo više. Zašto bismo bili kažnjeni zbog svog patriotizma?

S druge strane, dešavalo se da su posmatrači iz Srbije bili na glasačkim mestima gde živi mali broj naših sunarodnika, pa je bilo više posmatrača koji su želeli da se šetkaju i putuju nego glasača. Mi smo govorili da se umesto partijskih posmatrača iz Srbije uzmu volonteri, članovi partija koji žive u rasejanju, a ako hoće da pošalju svog partijskog čoveka da ga sami i plate. Nisu državu koštal