Poslanici nemaju kome da se žale

Narodna skupština Srbije trebalo bi, pre novih izbora, da izabere novog predsednika i sudije Ustavnog suda Srbije, smatra većina predstavnika parlamentarnih stranaka. Oni ističu da je ovaj posao neophodno uraditi pre izbora, budući da bi moglo biti problema sa konstituisanjem novog saziva parlamenta, ukoliko nemamo Ustavni sud, koji je, po novom ustavu, nadležan za žalbe na potvrdu poslaničkih mandata o kojima mora da se izjasni u roku od 72 sata.

Ustavni sud, koji treba da ima devet sudija, trenutno ima šest i mogao bi da donosi odluke, ali on ne može da se sastane, jer nema predsednika, a samo on može da sazove sednicu. S obzirom na to da je Boris Tadić, predsednik Srbije, predložio parlamentu da za predsednika USS-a izabere Dragišu Slijepčevića, problem u radu suda bi bio otklonjen, ukoliko bi skupština izglasala njegov izbor. Međutim, parlament će se, kako se najavljuje, do održavanja novih izbora sastati samo radi proglašenja novog ustava i, eventualno, donošenja izbornih zakona. Ovakav "raspored" rada Narodne skupštine Srbije diktira, pre svega, odluka G17 plus da se njihovi ministri povuku iz vlade odmah po okončanju referenduma, dok bi njihovi poslanici učestvovali samo na sednici parlamenta na kojoj bi bio proglašen ustav. Kako stvari sada stoje, ni izbor predsednika USS-a, ne bi bio razlog da poslanici G17 plus sednu u poslaničke klupe.

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, kaže za "Politiku" da izbor sudija i predsednika Ustavnog suda nije moguć pre izbora. Ona dodaje: "Mi smo jasno rekli da, osim povodom proglašenja ustava, nećemo učestvovati u radu parlamenta i ostajemo pri tom stavu. Svi ostali poslovi, pa i izbor novih članova i predsednika Ustavnog suda, ostaju za posle izbora."

Ustavni sud bi mogao da bude popunjen i pre izbora ukoliko bi umesto poslanika G17 plus, Demokratska stranka ili radikali odlučili da podrže izbor novih sudija. Međutim, iako je njihov lider predložio kandidata za novog predsednika Ustavnog suda, u poslaničkom klubu DS-a juče niko nije želeo da govori o tome. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže za "Politiku" da država mora da ima Ustavni sud i da bi, pre izbora, trebalo omogućiti njegov rad, dakle, izabrati predsednika da može da sazove sednicu. Nikolić kaže da bi se moglo dogoditi da usvojimo novi ustav, a biće usvojen, "da on stupi na snagu, da se onda ide na izbore i tada bismo došli u neku vrstu vakuuma, jer nemamo Ustavni sud, a ustav daje mogućnost žalbe na potvrdu poslaničkih mandata, što bistvorilo problem konstituisanja novog saziva parlamenta".

Ipak, uprkos ovom stavu, nije sigurno da će radikali usred izborne kampanje pristati da daju kvorum, a potom i glasaju za kandidata koga je predložio Boris Tadić.

Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, kaže za "Politiku" da njegova stranka ne bi bila za to da sednica parlamenta na kojoj bi bio popunjen USS bude održana pre referenduma. Aligrudić, međutim, dodaje da DSS "ne beži od toga da USS bude popunjen pre izbora, s obzirom na to da će u njegovoj nadležnosti, po novom ustavu, biti i žalbe na potvrdu poslaničkih mandata, što, do sada, nismo imali". On dodaje da ne isključuje mogućnost održavanja sednice parlamenta na kojoj bi ovaj posao bio urađen.

I Ivica Dačić, predsednik GO SPS-a, smatra da Ustavni sud treba popuniti što pre. Dačić ističe: "SPS je bio za to da se izbor predsednika i novih sudija obavi i pre referenduma, ali, imajući u vidu da je ustav prioritetni državni i nacionalni interes, prihvatamo i logiku da sednica srpskog parlamenta bude održana posle referenduma. U svakom slučaju, Srbija svakako treba pre izbora da ima Ustavni sud, koji može da radi i odlučuje."

Sud nam, dakle, treba, a da li će ćemo ga imati pre izbora, zavisi, pre svega, od svesti svih stranaka kakve posledice njegovo nepostojanje može prouzrokovati na konstituisanje novog saziva parlamenta. Ne bi bilo prvi put da neko ospori potvrdu poslaničkih mandata, ali bi prvi put, kako je zapisano u novom ustavu, postojao nadležni organ koji bi o tome morao da se izjasni.