Čekajući šou

Na tu žilavu vrstu ne vredi primenjivati blaže hortikulturne mere – jer sve što sadrži pojam kulture s njom je inkompatibilno. Nema smisla s vremena na vreme orezivati ono što štrči, prskati protiv štetočina, razređivati zasade, pleviti... Kad je, kao u ovom slučaju, o korovu reč, pomaže jedino radikalan potez: čupanje iz korena.

Ali nema, nažalost, nikog s punim pravom da baš tako interveniše na zadivljalom domaćem medijskom polju.

Protekle sedmice potvrdilo se da „Dvoru” i „Parovima”, odnosno televizijama Pink i Hepi, niko ništa suštinski ne može. Sva zgražanja nad prostotom i nasilništvom u aktuelnim rijalitijima, sve stručne analize o pogubnosti tih programa po mentalno zdravlje, sva pozivanja na zaštitu javnosti od nemorala, prostote, gluposti... za rezultat su imali već viđenu reakciju Republičke radiodifuzne agencije: upozorenje emiterima da programi ne smeju podsticati na nasilje, nalog da nepristojne reči i rečenice zvučno pokrivaju u reprizi, da na svakih pet minuta podsete na moguću neprikladnost sadržaja za decu i omladinu, da učesnicima ukinu alkohol i cigarete... Sve, dakle, i ranije zahtevano i preporučivano, prosleđivano od istih ka istima no bez ikakvih stvarnih rezultata – jer u postojećim propisima postoje samo opomene, ne i isključenje.

Ali pošto je cenzura ionako prokažena i s obzirom da zabrane ne samo da nisu popularne nego zabranjenom podižu popularnost, ostaje pitanje šta zapravo da se radi.

Uvek je moguće računati s tim da će se naći televizije dovoljno pametne, spretne i sposobne da ponude nešto drugo i drugačije za privlačenje publike. Pošto se pomenuti rijalitiji smatraju zabavnim programom, i pošto se njihova visoka gledanost delom tumači i kao beg od tegobne svakodnevice, zabava je ono čime bi se sticala komparativna prednost. U informativnom angažmanu i u nastojanju da se istraži pozadina i objasni pojavnost političkih i ekonomskih (ne)prilika većina televizija pronašla je obrasce prikladne svom programskom profilu. Što se pak zabave tiče, shvaćene u širem smislu te reči, još se glavni akcenat stavlja na serije, filmove i direktne sportske prenose. Nema ambicija da se zakorači u nove i složenije žanrove, u kolažne emisije, u zanimljivije vidove plasiranja popularne muzike, humora, atraktivnih gostiju, vrsnih izvođača...

Za ulazak u takve poduhvate potrebno je biti spreman na veća novčana i kreativna ulaganja. Valja okupiti maštovite scenariste, vešte reditelje, privlačne i duhovite voditelje.

Kako to može da izgleda pokazuje i uspešan koncept emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem” na Prvoj, a upravo poslednje izdanje potvrđuje zašto su i sama emisija, i njen voditelj, kao i njegov gost Novak Đoković , glasovima gledalaca osvojili priznanje „Oskar popularnosti”.

Čekanje novih zabavnih šou programa kao jednog vida konkurencije rijaliti šou programima neće se valjda pretvoriti u čekanje Godoa.