Naličje krize

Arapski svet – region sa 56 odsto dokazanih svetskih rezervi nafte, u kome je 60 odsto stanovništva od 325 miliona mlađe od 25 godina, ali je nezaposlenost najviša na svetu – mogao bi da bude novo globalno raskršće 21. veka.

„To je teren od strateškog značaja za preduzetnike koji tragaju za novim poslovima u vremenu izlaska iz krize i oblikovanjima novog međunarodnog poretka”, ocenio je prošlog oktobra profesor Klaus Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma na skupu u Marakešu.

Da bi dosegao takvu ulogu, regionu MENA (engleski akronim za Bliski istok i severnu Afriku) neophodni su drugačije školstvo, nove investicione veze sa Azijom, ali i smelo rukovodstvo, naglasio je tada profesor Švab.

Region MENA je relativno uspešno prebrodio globalnu finansijsku krizu 2007–2009. dostigavši lane rast BNP-a od pet odsto, ali uprkos privrednom oporavku – socijalne razlike u arapskom svetu su drastične.

Više od 20 odsto Egipćana živi sa manje od dva dolara dnevno, što je ispod granice siromaštva po standardima UN.  U najsiromašnijim egipatskim porodicama stopa smrtnosti novorođenčadi iznosi 76 na 1.000 stanovnika, u najbogatijim je ta stopa više nego dvostruko manja, 30 na 1.000.

U Alžiru ispod crte siromaštva živi 23 odsto populacije, u Maroku 15, u Tunisu 12,8 u Libiji 7,8 dok je u Jemenu čak 45 odsto stanovništva sirotinja.

Na prošlogodišnjoj skali korumpiranosti javnog sektora „Transparensi internešenela”, Tunis je na 59. mestu, Maroko na 85, Egipat na 98,  dok je Libija na 140. poziciji.

Istovremeno, region MENA ima najvišu stopu nezaposlenosti na svetu: 14,7 odsto – gotovo tri puta višu od globalnog proseka koji iznosi 5,7 odsto. Samo 30 odsto univerzitetski obrazovanih Arapkinja danas u regionu ima posao.

Zvanični podaci pokazuju da je nezaposlenost u Maroku 9,2 odsto, Alžiru 9,9 , Tunisu 14, Egiptu 9,7. Među arapskom omladinom, mlađima od 25 godina, od Tangera do Katara, stopa nezaposlenosti svakako je viša i penje se na preko 30 odsto.

Analitičari posebno ukazuju i na problem „podzaposlenosti” u regionu. Naime, kupujući socijalni mir, niz država je pokušalo da stopu nezaposlenosti obara otvaranjem radnih mesta koja ne odgovaraju novim školovanim generacijama.

Da bi ostvario postojani ekonomski uspon u sledećih deset godina, region treba da ostvari privredni rast od četiri do 6,5 odsto, i stvori 18 miliona novih radnih mesta, što je „sudbonosni izazov” zemalja MENA.

Koje su prepreke da mladi dobiju ulogu motorne snage budućeg razvoja? Pre svega nedostatak adekvatnog obrazovnog sistema koji bi nove generacije Arapa usmerio ka uspešnom prilagođavanju zahtevima novog domaćeg, regionalnog i globalnog tržišta rada.

Čak 38 odsto arapskih menadžera veruje da školski sistem u regionu ne obezbeđuje priliv adekvatno obrazovanih stručnjaka na tržište rada. Izbor uspešnog modela obrazovnog sistema za novi arapski svet tek je jedan od izazova arapske budućnosti.

Ako se izuzmu naftom bogate zemlje Persijskog zaliva, Bliski istok i severna Afrika suočavaju se sa nizom strateških rizika: od akutnog manjka vode za piće, energetske zavisnosti i manjka ulaganja u infrastrukturu do endemske korupcije i neefikasne birokratije.

Povoda zahtevima za promene ima mnogo.

Tanja Vujić

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Arapi traže demokratiju. Tako smo i mi nagrabusili.

. Sinovi pustinje su preko noći postali ljudi iz čamca.

. Bežeći iz zemlje, diktatori arapskih zemalja se drže one filozofije: Sve svoje sa sobom nosim.

. Da je Arapima živ njihov najveći prijatelj J. Broz, rekao bi im da su u pravu, i oni bi se lepo vratili kućama.

. Građani Magreba  ulaze u Evropsku uniju. Brodovima.

. Imaju toliko crnog zlata, a žive ko Srbi.

. Posle Iraka, drugi Arapi su odlučili da sami skidaju svoje diktatore. Samo da ne dolaze Amerikanci.

. U Egiptu piramide i dalje stoje. Drmaju se samo živi faraoni.

Dragutin Minić