Ko su Muslimanska braća

Društvo „Muslimanska braća” je panislamistički pokret koji je 1928. u Egiptu osnovao Hasan el Bana i danas predstavlja najstariju i najveću islamističku političku grupu. Cilj njenih osnivača je bio islamistički procvat i nenasilna borbaprotiv „prihvatanja zapadnog sekularnogmodela i slepe imitacije evropskog uzora”, a sve pod sloganom „Islam je rešenje”.

Ideološki glavni cilj ovog pokreta je uspostavljanje islamističke republike u zemljama kao što su Egipat, Sirija, Libija, Tunis... Zbog toga se protive bilo kakvim laičkim (sekularnim) tokovima u država s većinskim muslimanskim stanovništvom i zahtevaju povratak zapovestima iz Kurana, odbacujući tako zapadne uticaje, ali i sufističke uticaje koji se zalažu za prilagođavanje Kurana sadašnjici. Opiranje Muslimanske braće sekularnim arapskim državama kao što su Egipat i Sirija, dovelo je do toga da je Damask zabranio njihov rad dok je Kairo ograničio polje njihovog delovanja.

Postoje osnovane sumnje da je Velika Britanija direktno podržavala razvoj bratstva, a analitičari ističu da ako London nije podržavao onda je zasigurno dozvolio da se bratstvo razvije budući da je proteklih decenija rad Muslimanske braće, prema nekim pokazateljima, koordinisalo muslimansko britansko udruženje sa sedištem u Londonu.

Borba protiv izraelske zemlje je centralna ideja još od njenog osnivanja, ateoretičar militantnog džihada, Said Kutb, bio je jedan od najuticajnijih egipatskihčlanova. Said Ramadan 1945. osniva palestinski ogranak pokreta koji ima za cilj isključivo borbu protiv cionističke organizacije tako da mnogobrojne pristalice učestvuju u ratu 1948. protiv izraelske države. Tada Muslimanska braća doživljavaju vrtoglav uspeh među arapskim svetom. Pojedine grupe pristalica formiraju nezavisnepokrete, kao na primer Hama al Islamija ili Hamas. Od 1944. postoji i ženski ogranak Muslimanske braće – „muslimanske dame”.

U Egiptu tokom sedamdesetih,Anvar el Sadat koristi Muslimansku braću kao protivtežu ekstremnoj levici i obećava jojintegraciju u egipatski zakon, pri čemu se oni 1978. zvanično odriču nasilnih akcija,izuzev u borbama u Palestini. Međutim, njihove pristalice koje ne dele takvomišljenje regrupišu se u druge strukture, kao Al Gamaja al Islamija (islamističkagrupa) čiji članovi ubijaju Sadata 1981.

Muslimanska braća održavaće kontakte umanjoj ili većoj meri, u zavisnosti od trenutka, s tom organizacijom, koja će izvršitinapade na zapadne turiste 1992. i 1993.

Protekle dve decenije, u Siriji i Egiptu se ovaj pokret zvanično odrekao nasilja i zahteva uspostavljanje demokratije. Sirijski lider Muslimanske braće je Ali Sadr ad Din al Bajanuni, koji živi kao politički izbeglica u Londonu.

Još od uspostavljanja višepartijskog sistema u Alžiru, zatim ustavnih promena izvršenih 1988, Pokret za mirnodopsko društvo ostaje najuticajniji predstavnik Muslimanske braće u severnoj Africi.

U Sudanu Muslimanska braća postoje od 1949. a njihov lider Hasan al Turabi je bio blizak s diktatorskim sudanskim režimom, ali je sada u opoziciji vlasti sadašnjeg predsednika Omara el Bašira.

Muslimanska braća se politički ne slažu s vahabitskom vlašću u Saudijskoj Arabiji, premda baš iz ove zalivske zemlje stižu velike donacije za rad ove panislamističke organizacije.

Još od 1961. godine Muslimanska braća su razvila svoje delovanje na tlu Evrope i jedan od njihovih glavnih ciljeva danas je borba sa ostalim islamskim grupama oko preuzimanja privilegovanog polažaja u okviru evropskih vlada i zastupnika islamskih poslova. Muslimanska braća se trude da se u Evropi predstave kao umerenjaci u odnosu na svoje konkurente kao što vahabiti ili neosalafi. Osim toga, oni se trude da ojačaju svoj uticaj u Velikoj Britaniji gde im je glavni konkurent veoma uticajan Britanski muslimanski savet.

N. R.