Može i – obostrana korist

Sve je više ljudi u poodmaklim godinama koji žive sami, a nisu u stanju da brinu o sebi. U beogradskoj opštini Stari grad, u kojoj živi veliki broj starih lica lošeg zdravstvenog, a često i materijalnog stanja, mnogi se obraćaju dobro organizovanoj službi za pružanje pravne pomoći često upravo zbog ugovora o doživotnom izdržavanju.
– Stariji sugrađani obično sklapanjem ugovora o doživotnom izdržavanju žele da poboljšaju kvalitet života – ističe Dragan Lazarević, rukovodilac službe pravne pomoći u opštini Stari grad. – To su, uglavnom, osobe koje nemaju ni dovoljno snage ni zdravlja, a često ni novca, da bi mogle da nastave život bez pomoći. Pre donošenja odluke, treba dobro da razmisle s kim žele da sklope ugovor. Ako nam se obrate za savet, upozoravamo ih da može doći i do neželjenih posledica, ako na vreme, tačnije pre potpisivanja ugovora, ne sagledaju pravo stanje stvari. To se, pre svega, odnosi na slučajeve kada davalac izdržavanja ima nemoralne motive za sklapanje ugovora, na primer, zna da je primalac ozbiljno bolestan, da neće dugo da živi... Ugovor pred sudijom potpisuju primalac i davalac izdržavanja. Dešava se da primalac kasnije shvati da je ono što daje previše u odnosu na ono što dobija. Tada nastaje problem jer želi da raskine, tj. poništi ugovor. To ne ide lako. Parnica može da traje i nekoliko godina.

Dešava se i da posle smrti primaoca rodbina, smatrajući da davalac nije ispunio obaveze, pokrene postupak za poništenje ugovora. Neželjene situacije mogu se izbeći ako se sve uoči na vreme. Treba biti obazriv i pre potpisivanja ugovora obratiti se stručnom licu za pomoć. Iako većina starijih lica nema dovoljno novca za advokata, ugovor ne treba da sklapa neupućena osoba. Mnogi penzioneri iz Starog grada koji imaju velike stanove mogli bi da ih prodaju, da kupe manje na nekoj drugoj lokaciji a ostatak novca ulože u bolji život. Ipak, oni to ne žele. Navikli su na ovaj deo grada u kome su, najčešće, živeli i njihovi preci, tu im je sve poznato, od komšiluka do doma zdravlja i "svog" lekara od poverenja. Treba ih razumeti i pomoći im da što bolje i rasterećenije provedu ostatak života.

I advokati upozoravaju na "zamke" ugovora o doživotnom izdržavanju:

– Bitno je s kim i pod kojim uslovima se potpisuje ovakav ugovor, kao i da u njega bude uneto sve što je važno za obe strane. Ponekad primalac izdržavanja, pored nekih osnovnih stvari, želi redovno da ide u pozorište, na letovanje i zimovanje, nekad ima i posebne želje u vezi sa sahranom... Primalac treba da bude mentalno zdrav, da može samostalno da rasuđuje. Važno je da zna da, ako dođe do raskida ugovora, mora da nadoknadi sve što je davalac do tada uložio – upozoravaju u jednoj advokatskoj kancelariji.

Ima i onih koji ovaj problem rešavaju drugačije. Na primer, prodaju stan po nižoj ceni kao neuseljiv i u njemu ostaju do kraja života ili stan ostave osobi koja im plaća boravak u domu penzionera, ukoliko to žele, a nemaju dovoljno novca da plate troškove.

-----------------------------------------------------------

Srbija stari

– Prosečna starost u Srbiji je 40,4 godina. Prema popisu iz 2002, ukupan broj staračkih domaćinstava sa 65 i više godina u centralnom delu Republike iznosio je 435.491, a u Vojvodini 79.398. Poređenja radi, prema popisu iz 1991. godine, na teritoriji centralne Srbije bilo je 260.000 staračkih domaćinstava. Jasno je, dakle, da njihov broj sve raste. Najviše ih je u Pirotskom okrugu, gde čine čak 26 odsto ukupnog broja domaćinstava, sledi Zaječarski okrug sa 24 odsto... a "najmlađi" je Pčinjski okrug gde ih je 14,5 odsto. Za Kosmet nema preciznih podataka, ali se pouzdano zna da tamo praktično nema staračkih domaćinstava jer starija lica žive u zajednici sa mlađim članovima – kaže Ljiljana Đorđević, šef odseka za sprovođenje popisa u Zavodu za statistiku Republike Srbije.

Čini se da Beograd ima puno starih lica, ali statistika kaže drugačije: 

– Samačkih domaćinstava, sa jednom starijom osobom, u svih 17 gradskih opština ima 57.075, a u užem delu grada 44.977. U širem gradu ima 87.932, a u užem delu 67.730 staračkih domaćinstava, u kojima najčešće žive dva lica, obično bračni drugovi. Kad jedan član umre, drugi najčešće ostaje sam. Od ukupnih domaćinstava u Beogradu, staračka čine 15,5 odsto svih, što nije zabrinjavajuće – smatra naša sagovornica.