Status, ipak, 2007.

Sjedinjene Američke Države spremne su da donošenje rešenja za konačni status Kosova odlože makar do kraja januara, saznaje "Politika" od izvora u američkoj administraciji. Pomeranje roka za donošenje odluke, koja je upravo na insistiranje Amerike trebalo da bude rešeno do kraja ove godine, srpskoj strani trebalo bi da "kupe" izbori koje će vlasti u Beogradu, kako sada stvari stoje, najverovatnije raspisati za sredinu decembra. Iako je američki ambasador u Beogradu Majkl Polt preksinoć na RTS-u još jednom rekao da se Amerika i dalje zalaže za rešenje statusa Kosova do kraja godine, jučerašnja vest da je Martiju Ahtisariju produžen mandat za još šest meseci, do juna 2007. godine, predstavlja jasan signal da je najmoćnija svetska sila spremna da napravi ustupak Srbiji i pomeri rok.

Oni koji su skloni preteranom optimizmu trebalo bi, ipak, da imaju u vidu da produžavanje mandata specijalnom izaslaniku UN nosi još jednu poruku, a to je da žestoke kritike srpske strane nisu naškodile podršci koju Ahtisari ima u zapadnoj Evropi i Americi. Prvobitni američki rok je odložen, ali Vašington i dalje čvrsto računa sa tim da će Ahtisari na Kosovu obaviti zadatak koji mu je poveren pre godinu dana. Kako misli da ga okonča možda najbolje pokazuje i njegova jučerašnja izjava: "Ne moramo da se vraćamo nazad u 13. vek, dovoljno je da se vratimo u 1989. i događaje nakon toga. Mislim da bi to pomoglo svima da vide kako će se događaji odvijati".

I ovom izjavom jasno je stavio do znanja srpskoj strani da eventualno odlaganje odluke ne mora da znači preokret u pregovorima. Međutim, i sama najava odlaganja uznemirila je albansku stranu, toliko da je kosovski premijer Agim Čeku odgovorio pretnjom novim nasiljem na Kosmetu. A Beograd je, tvrdi u intervjuu "Glasu Amerike" i Danijel Server, predsednik Balkanske inicijative Američkog instituta za mir, na to upravo i računao. Srpske vlasti su, tvrdi Server, svesne toga da odlaganje "stvara situaciju u kojoj bi kosovski Albanci mogli da naprave greške i da se okrenu nasilju prema Srbima, što im ne bi išlo u prilog". Taktika Beograda da referendumom i raspisivanjem izbora odloži odluku o Kosovu, smatra Server, uspela je.

Ovaj Amerikanac, poznat po zalaganju za nezavisnost Kosova, uzima u obzir da bi Rusija i Kina mogle da se ispreče na putu nezavisnosti Kosova, ali smatra da će neko rešenje "morati da se donese" i ako se Srbi ne slože sa njim.

Jedno od rešenja o kojima se razmišlja u diplomatskim krugovima zapadnih članica Kontakt grupe, a o čemu je "Politika" ranije pisala, jeste i ono koje predviđa donošenje rezolucije Saveta bezbednosti koja ne bi izričito spominjala ni status ni nezavisnost, ali bi otvorilo vrata unilateralnim priznanjima kosovske nezavisnosti. Najbolji momenat za donošenje ovakve rezolucije, prema tom scenariju, bilo bi vreme izbora u Srbiji. Politički vakuum, do kojeg dolazi posle održavanja izbora, a pre formiranja nove vlade, Amerikanci smatraju najpodesnijim za obelodanjivanje takve odluke. Oni rezonuju da bi takav tajming naneo najmanje štete demokratskim snagama u Srbiji, jer ih ne bi doveo u situaciju da Kosovo gube u vreme svog mandata. Zbog toga se i u Vašingtonu smatra neophodnim da se istovremeno održe i predsednički i parlamentarni izbori kako Srbija, u trenutku saopštavanja odluke, ne bi imala ni vladu, ni predsednika koji bi pred biračima bili odgovorni za gubitak Kosova.