Još sedam godina posla za majstore

Ovih dana počinje osma sezona obnove Hilandara. Na njenom čelu kao i do sada biće profesor dr Mirko Kovačević, arhitekta već duboko zašao u osmu deceniju života, ali stručnjak bez koga bi se srpska duhovna svetinja teško mogla tako verno i kvalitetno rekonstruisati.

Pronići u sve tajne ovako nastale manastirske celine, saznati za svaki zid kada je nastao, ili za bilo koji drugi detalj – iz kog je vremena i čemu je služio – veoma je teško. Trebalo bi imati mnogo vremena, volje i znanja da se to postigne, i upravo je u tome Kovačevićeva zasluga, jer je on u naše vreme na tom putu otišao dalje od drugih.

Kao stručnjak koji je na Hilandaru proveo četiri decenije upoznao je takoreći svaki kamen, svaku ciglu i stekao veliko iskustvo. Dragocena je i arhitektonska dokumentacija koju je prikupio. Sa akademikom Vojislavom Koraćem objavio je svojevremeno knjigu „Manastir Hilandar – konaci i utvrđenja”. Sve to, kao i nekoliko hiljada fotografija, uveliko se koristi za izradu projekata za obnavljanje zadužbine Nemanjića.

Hilandar postoji oko hiljadu godina, više puta je goreo ili su ga rušili zemljotresi. Potom je obnavljan, prepravljan i dograđivan. Prvu poznatu obnovu njegovih zdanja izveli su Sveti Simeon i Sveti Sava 1198. godine, odmah pošto su ga dobili od Aleksija Trećeg, tadašnjeg vizantijskog cara. Velike radove izveo je kralj Milutin početkom 14. stoleća a poslednja veća intervencija, koja je dosta promenila karakter kompleksa, desila se od 1814. do 1821. godine.

Kovačević podseća da je razlog poslednjeg požara iz 2004. godine što jugozapadna strana manastira polako tone. Zato pucaju zidovi koji su najosetljiviji na mestima kuda prolazi dimnjak. Tako se i dogodilo da je vatra iz napuklog dimnjaka zahvatila unutrašnju drvenu konstrukciju.

Samo spoljni zidovi su od kamena, a u unutrašnjosti objekata ima jako mnogo drveta koje je suvo i lako zapaljivo. Zato su i požari na Svetoj Gori česti, takoreći da i nema nijednog od dvadeset manastira koji bar jednom nije goreo. Obično se prvo zapale konaci jer se tu lože peći, pa se u obnovi ovih nekoliko godina čini sve da se spreče nova oštećenja u budućnosti. Na zgradama koje su rekonstruisane uvedeno je centralno grejanje, a dosta se vodilo računa i o izolaciji, i protivpožarnim materijalima.

Do danas je obnovljeno 40 odsto manastira, dok je u upotrebu puštena trećina. Rekonstruisan je kompleks Senare za smeštaj gostiju, Radničko naselje sa radionicama, Portarnica na ulazu manastira, Konak iz 1814 (Sinodik), a nedavno je osvećen središnji deo Velikog konaka iz 1816-1821. Uz ove veće radove, sprovedeno je mnoštvo manjih projekata na sanaciji, rekonstrukciji i adaptaciji unutar i oko manastirskog utvrđenja.

Kovačević se još kao mlad student zainteresovao za stare spomenike, pa je i arhitekturu počeo da studira jer je zavoleo stare gradove i manastire. Radio je u Ravanici, na istorijskom kompleksu u Kruševcu, posle zemljotresa u Crnoj Gori obnavljao je stare gradove u Budvi, Baru i Ulcinju...

Završio je poslediplomske studije iz zaštite i restauracije, a doktorirao proučavajući stare gradove. Radio je u Arheološkom institutu, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, predavao na Arhitektonskom i Šumarskom fakultetu. Na Hilandaru je prvi put boravio davne 1964. godine i to kao hodočasnik.

– Tada je bilo teže stići na Hilandar, a ni do dozvole nije bilo lako, dobio sam četiri dana boravka, a prvi mi je prošao u pešačenju. Od Kareje sam iznajmio mazgara koji je išao pored mene i nosio mi stvari. Sećam se da je tada bilo malo monaha, svi manastiri na Atosu su bili zapušteni – tek osamdesetih godina sa osnivanjem Kedaka, grčke uprave za zaštitu, počinje da se posvećuje veća briga manastirskim zdanjima – kaže Kovačević.

– Kada bi se sabralo sve vreme koje sam proveo na Svetoj Gori nakupilo bi se i više od šest godina neprekidnog boravka. Iako sam odavno u penziji i danas se radujem svakom odlasku na Atos, kazao nam je Mirko Kovačević pre nekoliko dana kada se spremao put Grčke.

Za one koji žele da posete Hilandar važno je da znaju da se bez obzira na radove može doći, smeštaj je obezbeđen u objektu pored manastira sa 50 ležajeva, ali naš sagovornik savetuje ako neko namerava da putuje od maja do septembra, da se prvo raspita da li ima dovoljno mesta, jer je u sezoni interesovanje znatno veće nego u zimskim mesecima.

Da se na kraju vratimo obnovi: obezbeđivanjem 1,5 do dva miliona evra godišnje, u zavisnosti od dinamike radova, posao bi mogao da se okonča za sedam godina.

-------------------------------------------------------

Pomoć i SMS porukama

Svešteni sabor manastira Hilandara odlučio je prošle jeseni da započne akciju dodatnog prikupljanja sredstava, pa je tako pokrenuta i nacionalna kampanja – „Obnovimo Hilandar – pošalji poruku za buduće generacije!” putem SMS broja 1198.

Vlada Srbije i resorno Ministarstvo kulture nastavljaju sa podrškom ali se iznos sredstava u poslednje dve godine znatno smanjio, dok od grčke države, za razliku od prethodnih godina, za sada još nije ništa uplaćeno, saznajemo od Kovačevića. Ohrabrujuće je da je nedavno potpisan ugovor sa Ministarstvom za kulturu o nastavku finansiranja, a prva tranša trebalo bi da bude uplaćena ovih dana kako bi majstori mogli da zasuču rukave.