Slovenska košulja Mire Brtke

Novi Sad – Na prvi pogled neka poređenja izgledaju nemoguća. No, to ne znači da se ne mogu poduzeti i primeniti. Ne radi se o drskosti – Endi Vorhol i Mira Brtka su stvaraoci različitih statusa među kojima ima mnogo međusobnih sličnosti. Radi se o umetnicima iste generacije: Vorhol je rođen 1928, Brtka dve godine kasnije. Sličnog su porekla – Endi je rođen u Pitsburgu, u porodici iseljenika iz Slovačke, Mira je vojvođanska Slovakinja, koja je deo svog srednjoškolskog školovanja provela u Bratislavi – kaže Sava Stepanov, autor izložbe „Jedan (ne)mogući kontakt: Vorhol–Brtka“.

Izložba, u organizaciji Novosadskog sajma i Galerije „Bel art“, otvorena je juče u Kongresnom centru „Master“ u okviru međunarodne sajamske manifestacije „Art ekspo“, koja se po 16. put održava u Novom Sadu.

Neobična postavka obuhvata reklamne ilustracije koje je rodonačelnik pop-arta Vorhol radio za proizvođača cipela „Miler“ i modni časopis „Glamur“ (1949. godine), kao i seriju grafika „Cipele sa dijamantskom prašinom“ (1980). Izloženi su, takođe, i modeli haljina čiji je kreator vojvođanska multimedijalna umetnica Brtka, koja je završila režiju na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost u Beogradu (1953), a potom i akademiju likovnih umetnosti u Rimu (1963).  

– Jedna od podudarnosti u opusima Vorhola i Brtke stiče se u susretu njihovih „sporednih“ umetničkih aktivnosti. Oboje, svako na svoj način, bavili su se modom. Vorhol je u svojim ranim radovima, koji pripadaju domenu mode, hodio ka „čistoj“ umetnosti, dospevši tako do univerzalne inauguracije pop-arta. Brtka je zanimanje za modu iznašla na drugom koloseku svojih već ustanovljenih umetničkih aktivnosti. Kreatorski dar otkrila je kao saradnica na filmu „Krilate svinje“ (1968) poznatog italijanskog reditelja Paola Pjetranđelija – kaže Stepanov.

Rediteljka i umetnica, tom prilikom, koncipira kostime za film, ali počinje i da stvara modne kreacije, unoseći slovenske elemente i kolorit u moderno odevanje, što daje pečat italijanskoj modi toga vremena. Od tada postoji izraz „camicione slavo“ (slovenska košulja), kako je zabeležio i čuveni časopis „Vog“. Takve haljine su poznih šezdesetih godina prošlog veka bile u modi i kod nas, a Brtka ih je radila zahvaljujući saradnji sa beogradskim „Centrotekstilom“ i „Jugoeksportom“.

M. Mijušković