Globalna naftna kriza

Neredi u Libiji izazvali su novu globalnu naftnu krizu, najveću posle poremećaja u globalnom snabdevanju nakon udara uragana „Katrina” u Meksičkom zalivu 2005, izvestio je juče londonski „Fajnenšel tajms”.

Libija, četvrti afrički izvoznik nafte, juče je naglo obustavila proizvodnju 1,2 miliona barela nafte, oko 60 odsto dnevnog izvoza, a drastičnim prekidom proizvodnje najteže je pogođena Evropa.

Libija, 12. svetski izvoznik nafte, 85 odsto izvoza plasira na tržištu EU, od čega trećina ide za Italiji. Strahujući za dalje snabdevanje tržišta pola milijarde stanovnika EU, zvanični Brisel je već juče započeo hitne pregovore sa Saudijskom Arabijom, vodećim svetskim izvoznikom, radi povećanja isporuka petroleja sa Arabijskog poluostrva preko luka u Crvenom moru.

Dramatične vesti o eskalaciji oružanih sukoba, nepotvrđeni izveštaji o diverzijama na nalazištima petroleja na istoku i jugu Libije, masovno povlačenje stranih petrokompanija i njihovog personala, sve to je podstaklo paniku na svetskim berzama crnog zlata.

Bojazan da bi Libija mogla da sklizne u građanski rat i potpuno obustavi proizvodnju, uz mogućnost da se narodni protesti rašire na terenu drugih velikih izvoznika OPEK-a, ponajpre u Alžiru i Saudijskoj Arabiji – pokretači su dramatičnog skoka cene obe glavne vrste nafte na svetskom tržištu.

Barel nafte tipa „brent” dostigao je juče cenu od 120 američkih dolara, najvišu od leta 2008. Cena lake teksaske nafte dostigla je u Njujorku takođe rekordnu cenu od 110 dolara i izazvala novo poskupljenje benzina na tržištu SAD, najvećem svetskom potrošaču nafte i njenih derivata.

Od početka previranja u arapskom svetu krajem prošle godine, cena „brenta” porasla je za 21 odsto.

Sa nalazišta koja se mahom nalaze na istoku i jugu zemlje, Libija je do juče izvozila oko 1,65 miliona barela, koliko otprilike iznosi i proizvodnja sa bušotina u Meksičkom zalivu.

Iako izvoz iz Libije čini tek oko dva odsto svetske ponude, tamošnja nafta svrstava se među najkvalitetnije na svetu zbog izuzetno niskog procenta sulfata koji je čini lakom za preradu.

Najava „odsudne bitke za Tripoli”, evakuacija kineskih naftaša iz Libije, pretnje stranom pomorskom vojnom intervencijom, raspiruju nove strahove, koje svetske berze odmah ugrađuju u cenu strateške sirovine.

Ukoliko Libija i Alžir obustave proizvodnju nafte, cena barela „brenta” lako bi mogla da skoči na 220 dolara, prenosi „Blumberg”.

Tanja Vujić