U iščekivanju opasnog virusa

Grip je akutna i zarazna bolest disajnih puteva izazvana virusom velike sposobnosti mutacije virusa influence. Javlja se sezonski i u epidemijama, podjednako kod svih ljudi, ali najpodložniji su mu deca, starije osobe i hronični bolesnici.
Stručnjaci svetske zdravstvene organizacije očekuju novi, mutirani virus još od kraja osamdesetih godina prošlog veka, ali, srećom, on se još nije pojavio. To samo znači da pažnja stručnjaka ne sme popustiti jer čovek nema imunološku sposobnost, znači dovoljnu odbranu za borbu protiv novog soja virusa gripa. Obično svakih 15 do 20 godina dolazi trenutak u kojem virus gripa doživljava veliku mutaciju koja ga čini izuzetno opasnim za ljude. Nema sumnje da smo iz dana u dan sve bliže tom trenutku i da se za njega moramo što bolje pripremiti.

Uz zdravu ishranu i zdrave životne navike, vakcina koja se svake godine u februaru ponovo proizvodi kako bi štitila od tri vrste gripa za koji se očekuje da će prevladati te sezone, tri su oružja koja čoveku stoje na raspolaganju u borbi protiv virusa gripa. Izradu vakcine nadzire Svetska zdravstvena organizacija koja predlaže laboratorijama tri soja virusa influence, obično dva tipa A i jedan tipa B, kao osnovu za izradu vakcine koja će se davati u jesen. Taj izbor se temelji na podacima dobijenim na 110 kontrolnih tačaka širom sveta. Soj tipa A odgovoran je za velika izbijanja bolesti jer se stalno menja stvarajući nove sojeve i izazivajući opasne epidemije svakih nekoliko godina. Tip B uzrokuje manje epidemije, a tip C samo blagi oblik gripa.

Vakcina od umrtvljenih virusa gripa delotvorna je u 65 do 80 odsto slučajeva. Uz to, vakcinacijom se smanjuje broj hospitalizacija pa se ona preporučuje rizičnim grupama stanovništva. Nažalost, iako je poželjno vakcinisati se, u 20 do 35 odsto slučajeva vakcina nije delotvorna. Vakcina nam koristi i kad obolimo od gripa uprkos tome što smo je primili. Tada, naime, smanjuje opasnost od eventualnih komplikacija.

Virus gripa nalazi se u sluzokoži i lako se prenosi vazduhom, tačnije kapljicama koje putuju i nekoliko metara, a koje na put kroz vazduh šaljemo kijanjem, kašljanjem, ili jednostavno disanjem i govorom. Virus gripa prenosi se i dodirom, a širenje zaraze možete da sprečite ako vodite računa o tome da kada kašljete ili kijate nos i usta prekrijete maramicom. Takođe, uvek operite ruke posle kijanja i kašljanja. Ako imate neke simptome gripa, budite odgovorni i držite se podalje od osoba koje pripadaju visokorizičnim grupama.