Jedinstvena akciza – nova cena

Ministarstvu finansija juče je stiglo pismo Evropske komisije kojim se potvrđuje da je uvođenjem dvojnih akciza na gorivo Srbija prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Narednih dana će se, potvrđuju u resornom ministarstvu, napraviti analiza kako bi se postupilo u skladu s preporukama Evropske komisije, a da li će akcize biti izjednačene i na domaće i uvozno gorivo ili će biti vraćene na nivo od pre 1. januara tek treba da se odluči.

Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-AVIA, kaže da neko treba prvo da objasni šta znači izjednačavanje akciza – da li povećanje akciza i za domaće gorivo sa 45 na 49,5 dinara ili smanjenje ovih državnih nameta na uvozno gorivo. Ukoliko se akcize izjednače za sve derivate pa ubuduće budu 49,5 dinara to će značiti poskupljenje u maloprodaji za 5,5 do šest dinara po litru. Ako se akcize smanje uvozni benzin i evrodizel će biti jeftiniji za 5,5 do šest dinara u maloprodaji, ali nikako jeftiniji od NIS-ovog goriva.

Ne treba, međutim, prenebregnuti činjenicu da cena sirove nafte zbog dešavanja u Severnoj Africi stalno skače i da to poskupljuje i gorivo kod nas. Uz poskupljenje izazvano akcizama to će biti veliki udar na inflaciju, upozorava Mileusnić.

S druge strane praksa većine zemalja u regionu je kada dođe do drastičnog skoka cene nafte da država smanji svoja zahvatanja u ceni goriva kako bi predupredila skok inflacije. Šta će uraditi vlada zavisiće od toga kako je Ministarstvo finansija projektovalo budžet za ovu godinu i na osnovu kojih prihoda.

S druge strane, Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, kaže za „Politiku” da će se tek pošto i Odbor prelaznog trgovinskog sporazuma, u kome sede predstavnici Srbije i EU, potvrdi navode EK, da je uvođenjem dvojnih akciza na derivate prekršen SSP, moći će sa sigurnošću da se kaže da Srbija mora da menja svoju akciznu politiku.

Upitan da li je Srbija mogla da prekrši SSP budući da on još nije stupio na snagu, jer ga nije ratifikovalo 13 od 27 članica EU, Janković odgovara da je ovde reč o indirektnoj fiskalnoj diskriminaciji i povredi dva člana SSP-a koji su i u Prelaznom trgovinskom sporazumu, kao delu SSP-a.

S obzirom na to da je prekršen Prelazni trgovinski sporazum koji je stupio na snagu 1. februara 2010. godine, a Srbija ga je jednostrano potpisala 1. januara 2009, znači da smo prekršili jedan međunarodni sporazum. Činjenica je da sve zemlje-kandidati EU dobijaju prelazni period, tokom kojeg su slične mere dopuštene. Konkretnije, zemlje-kandidati bi pomoću tih mera trebalo da omoguće razvoj domaće proizvodnje do konkurentnog nivoa.

On, međutim, kaže da akcizna politika nije način da se štiti NIS, čak i ukoliko Srbija želi da pomogne ovu kompaniju na šta se obavezala međudržavnim sporazumom s Ruskom Federacijom, već da za to postoje subvencije države.

Na pitanje da li se dizel D2 i BMB od 95 oktana, koji se proizvode samo u NIS-u, mogu kvalifikovati kao strani derivati, jer ih proizvodi strana kompanija i po tom osnovu reći da postoji povreda SSP-a, Nikolić odgovara da to što je ruski Gaspromnjeft većinski vlasnik nikako ne znači da je to strana kompanija, jer ona i dalje posluje u Srbiji i radi po domaćem zakonodavstvu. Po tom osnovu ti derivati ne mogu biti strani nego domaći.

Analizom šta je sve država uradila u vezi sa pitanjem subvencija i stimulacija na domaćem tržištu uočava se da od 2010. godine država isplaćuje subvencije za kreditnu kupovinu, primera radi „punta” proizvedenog u Srbiji (fabrika „Fijat–Zastava” u Kragujevcu, program „staro za novo”, subvencija 600 evra u 2011. godini, ranije 1.000 evra), teretnih vozila (fabrika FAP – Priboj i „Zastava kamioni” – Kragujevac), kao i traktora proizvedenih u našim fabrikama. U pitanju je faktička podrška automobilskoj industriji i stimulisanje tražnje za njenim proizvodima.

Imajući to u vidu nije jasno, kažu upućeni u naftnu privredu, zašto bi niže akcize na gorivo proizvedeno u Pančevu bile loš primer dotacije domaćih proizvođača.

Jasna Petrović