Kraj ili novi početak za Al Kaidu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako decenijama tvrdi da su vođe arapskog sveta marionete Zapada i nevernici, Al Kaida u nedavnom rušenju Ben Alija, Hosnija Mubaraka, pa i u ustanku protiv Muamera Gadafija, ne igra nikakvu ulogu. Nigde u narodnim bunama od Tunisa do Bahreina na ulicama nisu nošene slike Osame bin Ladena, koji se nijednom nije oglasio, dok su dva saopštenja njegovog zamenika Ajmana al Zavahrija bila potpuno neusaglašena sa događajima na ulicama arapskih gradova.

Pa ipak, američki eksperti su u nedoumicama kada nastoje da odgovore na pitanje da li su arapske revolucije ovu terorističku organizaciju, koja je glavni neprijatelj SAD i Zapada uopšte, učinile irelevantnom, ili su samo pripremile teren za njen novi uspon.

„Zasad, ali naglašavam, samo zasad, saldo Al Kaide izgleda katastrofalno”, citira „Njujork tajms” ocenu Pola Pilara, koji je tri decenije kao analitičar CIA pratio terorizam na Bliskom istoku, a danas je predavač na Džordžtaun univerzitetu. Ovaj ekspert smatra da je „demokratija loša vest za teroriste”.

Za Brajana Fišmana, takođe specijalistu za terorizam pri Fondaciji nova Amerika, Al Kaidi, koja je uklanjanje Mubaraka kao svoj cilj isticala više od dve decenije, veliki problem donosi činjenica da je umesto nje to za samo nekoliko nedelja obavio jedan nenasilni, sekularni i prodemokratski pokret.

„Nove generacije nisu baš zainteresovane za ideologiju Al Kaide”, ocenjuje Stiven Sajmon iz Saveta za spoljne odnose i koautor knjige „Doba terora”, ocenjujući da su događaji u arapskim zemljama „strateški poraz” nasilnog džihada.

Izvesnu zabrinutost donosi međutim situacija u Libiji, gde očigledni raspad države i haos u pojedinim delovima zemlje mogu da stvore dobre uslove da organizovani islamski ekstremisti regrutuju nove članove i ojačaju svoju bazu. Ima i nagoveštaja da to upravo čini Bin Ladenova severnoafrička filijala, „Al Kaida islamskog Magreba”. Oglasio se, naime, jedan od njenih vođa, Alžirac čije je „ratno” ime Abu Salman, sa tvrdnjom da se njegovi borci „vraćaju iz egzila da se uključe u bitku za Libiju”.

Grupi skeptika kad je reč o tezi da je Al Kaida poražena, pripada i Majkl Šuer, koji je krajem devedesetih bio šef operativne grupe CIA zadužene za Bin Ladena. Po njemu, Amerika se isuviše usredsredila na obrazovane učesnike protesta naklonjene Zapadu, koji su najčešće prikazivani i intervjuisani na ovdašnjim televizijama. Šuer ukazuje na činjenicu da je samo iz egipatskih zatvora oslobođeno na hiljade tamo zatvorenih islamskih ekstremista i da je baš uklanjanje Mubaraka, zakletog protivnika Al Kaide, stvorilo uslove da „politički islam” pusti korene i u Egiptu.

Uostalom, kako pokazuju depeše koje je obelodanio „Vikiliks”, američka diplomatija je i Gadafija hvalila kao „jakog partnera” protiv islamskog terorizma.

Al Kaida se suočava sa novim realnostima, ali u istoj situaciji je i Amerika, koju su bune u arapskom svetu zatekle nepripremljenu i prinudile je da svoju strategiju za po njene interese veoma važnom regionu postavlja na sasvim nove temelje. Pa i da redefiniše smisao i sredstva u svom već desetogodišnjem „ratu protiv terora”.

M. Mišić