O umetnosti emocija

U Velikoj dvorani Doma sindikata, 25. oktobra premijerno će biti prikazan film "Stvar srca" scenariste i reditelja Miroslava – Mike Aleksića, koji je film realizovao u ličnoj produkciji, zajedno sa suprugom Biljanom Mašić i grupom prijatelja, bez čije pomoći ovaj film možda još ne bi ugledao mrak bioskopskih dvorana.

Po vokaciji diplomirani reditelj, Aleksić je mnogim glumcima pružio priliku da načine prve korake, a otkrivajući im lepotu glumačkog posla, davao im je i smernice kako da sa merom odgovore na zamke dramskih umetnosti.

U ljubavnoj drami o dvoje mladih Aleksić ispituje ono suštinsko u emotivnoj vezi – kako prevazići problem prevare, da li praštati i da li je to umeće ili veština da se prepozna pravi trenutak kada je oproštaj moguć.

Umeće praštanja

– Prevara je bila preduslov ove priče, ali ona nije najvažnija, već je glavni junak ove priče prostor. Taj prostor je sećanje koje često nije čisto, jer se rekonstruiše po mirisu ili po onom detalju koji nas dovodi do mitskog. To je samo jedan deo prostora u kojem glavni junaci postoje. Njihov zajednički prostor je ono u šta neko treći uđe i povredi ga. Bio mi je važan psihološko-emotivni prostor za smeštanje dva mlada junaka. Ti junaci nose ono što nosi mladost, ogromnu čistotu i osećanje da prevara u ljubavnom naboju izgleda kao nešto što je neoprostivo i nepremostivo. Dok su ljudi mladi, to predstavlja ogroman problem i tu se suprotstavljaju dva ugla gledanja problema, jedan muški, a drugi ženski, koji se sudaraju, a osnovni motiv je umeće praštanja – ističe u razgovoru za naš list Mika Aleksić, koji kaže da u ovom filmu nema psovki, nasilja i ikonografskih obeležja vremena u kojem živimo, a da je film opet savremen. U priči o prevari Aleksić podvlači da je ipak najvažnije opraštanje, imati moć praštanja i znati oprostiti.

– "Stvar srca" je i Srbija i ljubav i opraštanje. Mnogo šta se može podvesti pod ono što nazivamo "stvar srca". To nisu samo ljubavni odnos, vladanje emotivnim prostorima ili odluke koje donosimo. Ovaj film je nastao kroz emociju i obraća se emociji, što je prepoznatljivo dok se gleda i računa se na emotivnu inteligenciju. Film ukrupnjuje taj problem, te se možda izgubi mogućnost perceptivnog doživljaja jer smo previše blizu i čini se da je sve to nejasno. Stalna smena subjektivnog i objektivnog gledanja i pozicije gledaoca je ono što je važno. "Stvar srca" jeste ljubavna drama, koja na drugi način priča tu priču, i osnovni dramaturški zadatak je bio kako uklopiti prostor odrastanja junaka sa prostorom mitskog doživljaja i prostorom gde je povređen lični ljubavni prostor, gde je neko na trenutak prošao i ostavio ožiljak. Taj ožiljak sukobljava junake, ali ne zato što se mrze ili što ne mogu da oproste, već zato što su mladi i ne umeju i nemaju iskustvo da oproste. Vreme i trenutak praštanja su najvažniji. To je trenutak kada nekog podržite ili kad zakasnite samo nekoliko sekundi ili neko vreme pa to više nije oproštaj i nema to značenje, što je i hrišćanska odlika – ukazuje Aleksić, koji se, iako je imao produkciono-finansijskih poteškoća u realizaciji filma, sa radošću seća svakog dana snimanja i izvanrednih lokacija omeđenih rekama Lim i Ibar.

Poslednja igra Ljube Tadića

Glavne uloge u filmu "Stvar srca" tumače Nada Macanković i Vuk Kostić, koji su nagrađeni poveljama za izuzetne uloge na ovogodišnjem Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. Pored njih i mnogih drugih koji su sa posebnom čašću igrali u filmu "Stvar srca", ono po čemu će se, između ostalog, ovo delo izdvajati jeste i kreacija Ljube Tadića, njegova poslednja igra na velikom platnu.

– Glumac traje dokle postoji mentalna slika kod ljudi o njemu. U pozorištu se to gubi, ali na filmu ostaje. Dobro se osećam, jer je ovo beleženje Ljube koji će označiti njegovo trajanje. Ljuba u filmu postoji u pojavi bez ijedne reči, kao lik koji glavnim junacima predstavlja koren njihovih očeva, deda, pradedova..., naroda. Divno je izgledao, vrlo moćno na slici u samo nekoliko kadrova i, iako je to malo, to je vrlo jako, što je ona prava mera koju je odredio neko drugi. Ta simbolička pojava Ljube na početku i na kraju filma zamenila je čitav jedan život i pretvorila sve to u jedan snažan simbol, koji će ovaj film zadržati. Dakle, sećanje na divnog i velikog glumca kojeg smo imali i zato je film "Stvar srca" utoliko važan jer će sačuvati taj delić sećanja na Ljubu – sa divljenjem ističe Aleksić.