Advokatska svađa
Advokati, uvaženi članovi ovog društva, pripadnici cenjene i poštovane profesije, valjano su se posvađali i taj kolektivni sukob doveli do tačke usijanja. I štrajka – prvi put u istoriji ove profesije.
Tranziciono modeliranje im je okasnelo, a regulativa po kojoj advokatski zanat funkcioniše i dan-danas datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada se ništa nije menjalo pa su odnosi prerasli okvire zadatih promena. I šta drugo nega da „pucaju” i kvare se ne bi li našli izlaz u novim modalitetima ponašanja.
Svrstani još pre pola veka u slobodnu profesiju, između umetnika i maloprivrednika, sa paušalno-poreskim obavezama koje je svako od njih tarifno mogao prihodom od dva ročišta mesečno da nadoknadi državi, bili su decenijama imuni na promene.
Na zahtev vremena esnafska udruženja nisu umela da odgovore i nađu konsenzus. I šta drugo nego da Advokatska komora Srbije i uža, beogradska, otkopaju sekire, zavade se i u medijima dignu halabuku iznoseći svoje argumente. Kamen spoticanja je ko je uzurpirao prava i vlast i kako dalje!
Nacrt zakona o advokaturi je taj konkretan kamen i povod. Svađa i emocije su onda nuzpojava ovih profesionalnih tumača prava i pravde.
U Srbiji ima oko 7.500 advokata, a Advokatska komora Beograda je najveća među njima. Deo članova je započeo prekjuče trodnevni štrajk upozorenja zahtevajući da se taj predlog zakona povuče iz skupštinske procedure. Zahtevaju promenu odredaba zakona prema kojima država određuje organe komore, njihovo funkcionisanje i trajanje mandata. Nezadovoljni su odredbom koja predviđa osnivanje advokatske akademije, kao i uvođenjem obaveznog osiguranja za advokate, radi zaštite građana od eventualne štete. Srž kritika je i da izmene zakona ugrožavaju samostalnost i nezavisnost te profesije i dozvoljavaju državi da se meša u pitanja koja bi trebalo da rešavaju advokatske komore.
Advokati su najavili da će ukoliko njihov zahtev za promenama određenih odredaba zakona ne bude usvojen stupiti u generalni štrajk. Za juče, dok ovo pišemo, ne postoji statistika, ali prekjuče, prvog dana štrajka, u krivičnom odeljenju Višeg suda u Beogradu od 36 suđenja koja su bila zakazana, 19 je odloženo zbog štrajka advokata.
Naravno, srpski verbalni folklor ne može da prođe i bez međusobnog optuživanja, po modelu, ko je kojoj stranci produžena ruka i ko za čije interese diže galamu i postavlja uslove.
Štrajkači protestuju pred Ministarstvom pravde, traže da ih prime nadležni. Ako ih ne prime, prete da će štrajk da eskalira. A iz ministarstva tvrde da je Advokatska komora Srbije sama pisala Zakon o advokaturi, u saradnji sa lokalnim komorama, bez ijednog predstavnika izvršne vlasti i da ona neće da se meša u sukob.
Umesto arbitriranja u svemu ovome, podsetimo da je pozitivnu ocenu nacrta Zakona o advokaturi nedavno dao Savet advokatske komore Evrope i potvrdio da on zadovoljava najviše standarde nezavisnosti i samoregularnosti advokatske komore.
Zašto onda advokati štrajkuju?