Arheologija konflikta

Na 60 spratova novootvorene Dojče banke u Frankfurtu postavljena su umetnička dela iz kolekcije ove institucije, tako da je svaki sprat postao zaseban izložbeni prostor. Na 20 spratova raspoređeni su radovi umetnika iz Evrope, a među njima i crteži jedinog umetnika iz Srbije – Ivana Grubanova (1976).

Postavka na 60 spratova predstavljaće stalnu postavku, koja je uklopljena u arhitekturu i sadržaje zgrade koja je temeljno renovirana upravo da bi bila svojevrstan muzej kolekcije ove banke. Svi umetnici su predstavljeni sa više radova ili više serija radova koji su otkupljeni od strane Dojče banke.

Kolekcija je formirana sa namerom da prikaže globalnu umetničku scenu od 2000. godine i podeljena je po kontinentima. Među umetnicima koji predstavljaju Evropu su, između ostalih, Gavin Turk, Santiago Siera, Čarls Averi, Anri Sala, Piter Doig, Nedko Solakov, Jane Čalovski, Vilhelm Sasnal.

„Predstavljen sam sa više fragmenata raznih serija i sa jednom celovitom serijom crteža pod nazivom ’Afterimidžis’. Crteži iz serije ’Afterimidžis’ su rađeni kao referenca na arheološke crteže, crteže iskopina na kojima se konturama predstavljaju fragmenti iskopanih artefakata. Kod mojih crteža je referenca na arheološku iskopinu samo put da se progovori o iskopinama koje su ostale nakon balkanskih konflikata. Ostacima ideologija, religijskih ubeđenja, žrtvama i nestalima”, kaže Grubanov.

Serija na neki način predstavlja memorijal koji vizualizuje posledice rata.
Sve umetnike je birao specijalni žiri u sastavu Okvui Envezor, kustos manifestacije Dokumenta 11 i direktor Haus der Kunst u Minhenu, Hu Hanru, kustos 10. istanbulskog Bijenala i 5. Bijenala u Tirani i Udo Kitelman, direktor Nacionalne galerije u Berlinu.

Žiri je, na osnovu svojih iskustava i znanja, predlagao postojeće radove i nominovao širi izbor umetnika, a zatim se glasanjem od spiska sa više stotina imena došlo do 60 izabranih.

Ivan Grubanov je posle završenog Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu bio stipendista Kraljevske akademije u Amsterdamu i Delfina studija u Londonu. Karijera ovog umetnika vezana je, osim za individualne izložbe, za učešća na brojnim svetskim bijenalima umetnosti. U Srbiji, tačnije u Beogradu, Grubanov je izlagao u Salonu Muzeja savremene umetnosti i na Oktobarskom salonu, a njegovo ime posebno je zaintrigiralo javnost kada je predstavio crteže nastale na licu mesta, u haškoj sudnici, tokom suđenja Slobodanu Miloševiću. Nedavno je Ivanu Grubanovu posvećena i monografija sa tekstovima koje su potpisali Filip Pirot i Čarls Eše.