Prvaci u dvadesetoj

TRGOVIŠTE – Za Dragana Aleksića iz Trgovišta kažu da je nenadmašan u pronalaženju, određivanju numere, klase, kvaliteta i kubikaže ukrasnog kamena koji u dolini Pčinje pronalaze samo vešti i snalažljivi. To što vam ovaj mladi čovek saopšti o ovom veoma traženom proizvodu širom Srbije, i nekadašnjim republikama SFRJ, sto odsto je tačno. Takođe, napamet zna stihove tridesetak naših pesnika i 200 pesama poznatih pevača narodne muzike.

Ništa u svemu ovom ne bi bilo čudno da devetnaestogodišnji Dragan Aleksić nije nepismen i da je 1994. godine samo nekoliko nedelja proveo u prvom razredu. Pored njega i dve godine starija sestra Mirjana je nepismena, dok se opismenio samo najmlađi brat Goran. Kaže da poznaje najmanje desetak nepismenih njegovih vršnjaka. Godine nemaštine i nedaće su učinile da mnogi ne odu u školu i ne opismene se i nauče osnovne računske operacije, sabiranje i oduzimanje.

Ne želi mnogo da priča o tome zašto je napustio prvi razred osnovne škole. Napominje da je prestao da odlazi jer nije imao čime pred učiteljicu, zato što mu je bliski rođak prodao knjige, sveske i drugi pribor da bi kupio alkohol i popio ga. I druga deca njegovog uzrasta su imala ovakvu ili sličnu sudbinu.

– Pričalo se i priča da je osnovno školovanje besplatno, a znam da je onda mojim roditeljima trebalo mnogo para da sestra i ja krenemo u školu. Nije se imalo, važno je bilo da se prehranimo i ne idemo goli i bosi. Od malena sam navikao da radim i zarađujem, berući, u početku, lekovito bilje i šumske plodove, a onda sam se dao u ovaj unosni posao – priča Dragan i dodaje:

– Neki od mojih drugova i drugarica hoće da se opismene pa će u dvadeset i nekoj godini kao prvaci sesti u školske klupe. Dobro je što su u Vranju neke organizacije pokrenule to. Međutim, za put do Vranja treba novac, a gde ga naći toliko. Zato treba učiniti nešto da opismenjavanje bude pristupačno – veli Aleksić, uz napomenu da se on neće opismenjavati.

Draganove reči o opismenjavanju su nam uz osmeh potvrdili Vlada, Srba, Bojan, Nevena, Žaklina i Vesna. Ne smeta im što će u školskoj klupi biti prvaci kao dvadesetogodišnjaci. Njihova želja je da ne budu slepi kod očiju i zato će "savladati azbuku i račun".

Inače, svojevremeno su za Dragana govorilo da ne zna da računa, ali se u devize, prilikom prodaje kamena, odlično (razume) i snalazi. I sada tačno zna koliko kamenih ploča ulazi u kubik, metar i koliko plavih, zelenih, crvenih i "moraviljkavih" treba za kubik "dvojke", "trojke" ili neke druge vrste.

Opština Trgovište je ekstremno nerazvijena i izuzetno siromašna, te otuda i ne čudi što ima ovakvih i sličnih slučajeva, kažu u lokalnoj samoupravi. Godinama se tavorilo i propadalo sve dublje u tešku ekonomsku situaciju. Mnogi roditelji u planinskim selima i zaseocima zbog nemaštine i udaljenosti škole po nekoliko desetina kilometara nisu slali svoju decu, a onda su ih kasnije opismenjavali kad bi stigli u "civilizaciju".

– Migracija stanovništva je izuzetno izražena u našoj opštini. Odlazeći trbuhom za kruhom mnoga sela su nam opustela. U šest područnih "patuljastih" škola u planinskim selima imamo po jednog ili dva đaka. Situacija je izuzetno teška, jer postoji mogućnost da na proleće ili na jesen ne bude više đaka – kaže Stojko Davidović, direktor OŠ "Branko Radičević".