Ko da više – pobeđuje

Naša, balkanska, priroda se ogleda u mnogo čemu pa i u posebnom vođenju izborne kampanje. Ono što ne postoji u razvijenim zemljama Evropske unije, kod nas u Srbiji je toliko vidljivo, da zaslužuje bar jedan osvrt.

U pitanju je kupoprodaja biračkog prava – kupovina glasova. To nije novost. Sećamo se anegdota da je, pre Drugog svetskog rata, kupovina glasova bila uobičajena: nuđena je leva cipela, a desna posle glasanja – ako poslanički kandidat pobedi! I tada je bilo smeha, i prezira zbog srozavanja svetog prava i čina glasanja. Nažalost, takvo trgovanje je preživelo i vratilo se u 21. vek.

Uoči poslednjih naknadnih izbora za lokalnu samoupravu, u opštini Aranđelovac, biračima su nuđene rasne junice, sadnice voća, vreće mineralnog đubriva, stočne hrane, deterdženata. Nudi se i „sigurno zaposlenje dece – samo ako mi dođemo na vlast”. Ipak u tom bogatom „meniju” vrhunsko mesto je imala ponuda jedne vladajuće stranke, da se (novcem iz budžeta!) asfaltira neki zaboravljeni put ili načini most kao naknada za glasove meštana!

Stranke računaju s nerazvijenom političkom svešću i siromaštvom birača i bezočno (poput nadrilekara) nude „recepte” za sigurno isceljenje najtežih bolesti – nezaposlenosti i siromaštva.

Narod je te olake, neosnovane ponude krstio: ,,brda i doline”, ,,med i mleko”... Stiče se utisak da strankama odgovaraju siromašni i lakoverni birači. Nadaju se da su glasači zaboravili ranija, neispunjena, obećanja i da će se ponovo upecati na isti, istrošen, mamac.

To se i događa: ponuđena vreća šećera ili deterdženta zamena je za izgubljeni ugled! Takvu ponudu očajni siromasi teško mogu da odbiju! Ciljne grupe za kupoprodaju glasova su – romska populacija i rastuća seoska sirotinja. Imućniji birači su nezavisni, glasaju bez pritiska materijalne iznudice i s prezirom gledaju na tu vrstu trgovine. Ali oni su manjina. Moglo bi se zaključiti da nekim strankama odgovara to što ima i raste broj siromaha!

Politički analitičari govore da će za buduće izbore biti potrebna prilična svota. Pominje se cifra: dva-tri miliona evra. Nije objavljena specifikacija, ali je verovatno u tome i poveća stavka za trgovanje i kupovinu naklonosti birača.

Treba ih sprečiti jer u tom slučaju izbori prestaju da budu nadmetanje programa i ideja već finansijske moći! Ko ima više novca u izbornom fondu – ima i veće izglede da osvoji mandate! Male stranke, bez obzira na to što imaju prihvatljive ideje – nemaju izglede da prođu cenzus! Zato se na izborima ne dobija uvid u to šta većina građana Srbije, u teškom vremenu, želi i šta podržava.

Kako da se stane na put ovoj vrsti sramne trgovine, kakva ne postoji u Evropi? Kojoj se i Branislav Nušić narugao.

Samo pominjanje i osuda je prvi korak u tom pravcu. Sledeći, ozbiljniji bi mogla da učini Republička izborna komisija: da objavi izborni kodeks „fair play” izborne trke, propiše ozbiljne sankcije za prekršioce, i omogući da se izborom boljih upravljača postigne cilj: podrška preporodu i napretku ojađene Srbije. Zato se izbori održavaju (i ponavljaju) svake četvrte godine.

*Novinar