Na studijama u Finskoj

Beograd-Finska-Švedska-Finska...tako je započeo master kurs „Evropsko šumarstvo“ za koji sam dobila stipendiju... dakle, dve godine stipendiran program u koji je uključeno sedam evropskih zemalja... U tom trenutku nisam ni znala koliko sam srećna, uprkos tome što je i na samu ideju sve izgledalo interesantno...

Da li sam ikada mislila da ću ići da studiram u Finsku? Tako daleku i tako hladnu, kako se obično pomisli na njen pomen... Pa ne, nisam. Ali na moju sreću jesam. Pitaju me poznanici je li hladno, je li tamno, je li dosadno, da li su im ljudi apatični ... I ja ne znam šta da kažem. Ne znam, jer počinjem da se pitam šta je u stvari bitno i šta je sve to što sam ja ove upoznala, naučila i videla, a što nije samo zima i mrak.

Pa, prvo da kažem da zima jesta hladna, jako hladna i mračna, veoma mračna. Temperatura se tokom zime spušta i do -35 celzijusovih stepeni, a dani su jako kratki i ne tako svetli. Zimi sunce (u nekom periodu) izađe na horizontu, oko deset ujutru i već oko dva ga nema... Znači, jako kratak dan.

Ali pored tih `teških klimatskih uslova` u Finskoj sve funkcioniše. Jedini problem (ako je to uopšte problem) ljudi tamo imaju sa klimatskim uslovima, i to, samo zimi. I to je ono što mi je glavno što sam tamo videla. Videla sam šta je normalan život i kako ljudi žive. Videla ! Ili bolje reći, progledala!!!

Videla sam da sve može da funkcioniše, da su im fakulteti odlično organizovani, da studenti imaju divne uslove da uče i rade, da imaju pristup literaturi, aktuelnim istraživanjima, projektima, softverima, da imaju pristup internetu, da imaju fotokopir mašine, skenere, da sve učionice imaju projektore, reflektore, moderne table itd.

Tamo nema nedostupnih profesora, tamo nema nervoznih profesora, tamo je student bitan i može sve da pita. Tamo se čovek oseća potstaknuto, ohrabreno, samosvesno. Tamo student dobija punu podršku i razumevanje. Tamo možeš da biraš da se boriš i da se trudiš. Naravno, ovo `tamo`, upućuje da kod nas veoma često nije tako. I nisu tu individue krive, tu je kriv sistem, loša organizacija, ne poštovanje pravila i propisa. E za takve stvari kod nas retko ko pita!?

Finska je zemlja sa interesantnim pejzažima i puno šuma i jezera, drugačija od Srbije, ali isto lepa. Gradovi su sređeni i čisti, nema razvaljenih kanti i slomljenih klupa. Gradski prevoz im ide na vreme! A i železnički! A i nemaju gužve u prevozu!

U prodavnicama su ljudi jako ljubazni i fini, čovek može satima da stoji i bira... na primer, koji sir će da kupi... ili hleb. Izbor je širok, nije sveden na jedan brend! Tamo čovek može da radi i da živi od svoje plate. Može da ide redovno na godišnji odmor, da kupuje sebi garderobu, da ima auto u porodici, da ide na skijanje ili bazen, da ide vikendom na izlete...Tamo čovek može mnogo toga! A mi ne! Nažalost! Mi ne znamo šta je to normalan život.

Možda nam je zato bitno da li je tamo hladno i da li je tamo mračno. Jeste hladno i mračno, jer su takvi klimatski uslovi, ali ja se osećam mračno jer puno toga nisam znala, puno toga sam propustila, za puno toga, bez nade, moram da se borim!

I zato mi se sad sviđa i zima i sneg, i skijanje i sankanje i svi zimski sportvi, koje ranije i nisam baš volela. Sviđa mi se i sauna, puno. Sviđa mi se i kupanje u zaleđenom jezeru, u kombinaciji sa saunom. Sviđa mi se i da nosim jaknu zakopčanu do nosa i kapu, i da mi bude hladno.

Sviđa mi se jer mislim da je to lepši osećaj, od ovog koji trenutno nosim sa sobom.