Žestoke reakcije zbog hapšenja Divjaka

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Zvaničnici iz Republike Srpske pozdravljaju hapšenje bivšeg generala Armije BiH Jovana Divjaka i očekuju da će po nalogu Tužilaštva BiH vrlo brzo biti uhapšeni i svi ostali osumnjičeni za zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja ratne 1992. godine. S druge strane, iz Federacije BiH stižu žestoke reakcije protiv ovog hapšenja.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je penzionisanog generala BiH Jovana Divjaka „trebalo i ranije uhapsiti” i izrazio nadu da Srbija „neće odustati od naloga za privođenje”.

U Federaciji BiH, pak, usledile su brojne i žestoke reakcije, opšta podrška generalu iskazana je i na protestima koji su juče organizovani ispred ambasada Srbije i Austrije u Sarajevu uz prisustvo jakih policijskih snaga.

Sarajevski političari upućuju oštre kritike na adresu srpskih vlasti i tamošnjih pravosudnih institucija, tvrde da to što se dogodilo u Dobrovoljačkoj „nije bio zločin”, nego „legitimna akcija oslobađanja otetog predsednika države”.

Članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Bakir Izetbegović na vanrednoj konferenciji za novinare izjavili su da će učiniti sve da se general Jovan Divjak koji je uhapšen na bečkom aerodromu na osnovu poternice srpskog tužilaštva što pre vrati u Sarajevo. Komšić i Izetbegović smatraju da „ovaj slučaj” izlazi iz pravnog okvira, te da je „očigledno” da u Srbiji i njenim institucijama postoje snage koje su za evropski put, kao i retrogradne koje gledaju unatrag.

„Sa ovim prvim ćemo raditi da do ovakvih hapšenja više ne dođe”, kaže Izetbegović.

„Ovo je dokaz da jugoslovenski fašizam nije ni pobeđen ni izlečen. Srbija samo sa drugim, uglađenim predsednikom radi sve ono što bi radila i sa Miloševićem i sa Karadžićem”, izjavio je član ratnog Predsedništva RBiH Stjepan Kljujić kojeg srpsko tužilaštvo, takođe, smatra odgovornim za stradanje pripadnika JNA koji su se 3. maja 1992. mirno povlačili iz Sarajeva.

Koordinator Tima MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina Simo Tuševljak izjavio je za „Politiku” da je Tužilaštvo BiH trebalo do sada da „podigne optužnicu” za zločine u Dobrovoljačkoj i da u pritvorskoj jedinici „budu svi” koji su osumnjičeni za zločine počinjene nad mladim vojnicima JNA.

Na poternici Srbije za zločine u Dobrovoljačkoj, osim Divjaka, nalazi se još 18 osoba iz BiH.

„Pozdravljam hapšenje muslimanskog generala koje su izvele austrijske vlasti”, kaže poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Slavko Jovičić, sugerišući da postoje „neoborivi dokazi” za brojne ratne zločine protiv srpskog naroda u BiH, među kojima i zločin u Dobrovoljačkoj. Jovičić napominje da je spreman da svedoči na sudu protiv generala Divjaka.

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić izjavio je Srni da će BiH uputiti Austriji zahtev za izručenje bivšeg generala Armije BiH.

„Posebno odeljenje za ratne zločine Tužilaštva BiH radi na ovom predmetu i mi insistiramo da ga procesuiramo”, rekao je on.

Sarajevski mediji prenose da je i srpsko ministarstvo pravde već najavilo da će zatražiti od Austrije izručenje penzionisanog generala Jovana Divjaka.

Svojevremeno je Jovan Divjak sarajevskom nedeljniku „Global” potvrdio da „ima razloga za pokretanje istrage” u slučaju Dobrovoljačka, jer i on smatra da se 3. marta, kada je presečena kolona JNA, „desio zločin”.

„Ono što sigurno jeste to je da napad nije bio organizovan. Ali da se uzmu puške i opali po autobusu u kojem sede civilna lica koja se vraćaju iz druge vojne oblasti i pri tom ubije čovek – to nije bilo potrebno. Dakle, nije bilo sukoba na frontu, ljudi su bili razoružani, to što se desilo nije smelo da se desi i to je zločin”, rekao je Divjak.

Dušanka Stanišić

-----------------------------------------------------------

Poternica raspisana krajem 2008. godine

U zahtevu za sprovođenje istrage navodi se da je okrivljeni prekršio pravila međunarodnog prava i Ženevske konvencijeZahtevom za istragu, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti 19 osumnjičenih za slučaj poznat kao „Dobrovoljačka”, kada su nastradala 42 vojnika JNA, a 73 su ranjena. Među osumnjičenima su Ejup Ganić i Stjepan Kljujić, ratni članovi Predsedništva BiH, kao i general Jovan Divjak. Zbog istog slučaja, prošle godine na londonskom aerodromu uhapšen je Ejup Ganić. Posle nekoliko meseci sudske procedure, sud Velike Britanije odbio je da ga izruči Srbiji pod obrazloženjem da Ganić u našoj zemlji ne bi imao fer suđenje i da je reč o politički motivisanom procesu.

Poternica za osumnjičenima u slučaju „Dobrovoljačka” raspisana je krajem 2008. godine zbog sumnje da su 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu počinili ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijali i ranjavali neprijatelja i upotrebljavali nedozvoljena sredstava borbe.

„Kao visoki politički i vojni funkcioneri, okrivljeni su, izdavanjem naređenja, planirali i organizovali napade na objekte i pripadnike JNA u Sarajevu, i to na Vojnu bolnicu, na Dom JNA, na kolonu sanitetskih vozila i na kolonu Komande Druge vojne oblasti u Dobrovoljačkoj ulici. Time su prekršili sporazum između predstavnika Republike BiH i SRJ o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, kao i pravila međunarodnog prava i Ženevske konvencije”, navodi se u zahtevu za istragu.

Kroz Dobrovoljačku najpre je mirno propušteno desetak vojnih vozila, a kad je ostatak kolone, sa oko 200 vojnika, stigao do mosta Drvenija, osuta je paljba iz pešadijskog oružja, sa Bistrika i iz pravca reke Miljacke.

Prilikom napada na vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, okrivljeni su radio-vezom izdavali naređenja: „Sva pokretna vozila neprijatelja uništiti! Pripremiti zapaljive smese i sve paliti! Blokirati jedinicu i odmah po njima! Obarajte stabla da se ne mogu ni milimetar maknuti. Nema prilaza Unproforovim vozilima dok predsednik ne bude u predsedništvu. Odmah, odmah zarobiti sve! Neka sve jedinice koje su blizu Dobrovoljačke dejstvuju po ovoj vojsci!”

Postupajući po naredbi, jedinice Teritorijalne odbrane, Patriotske lige, Zelenih beretki, Specijalnih jedinica policije…, prvo su kontejnerima i teretnim vozilima zaprečile Dobrovoljačku ulicu. Zatim su sa svih strana otvorili rafalnu paljbu po vozilima i pripadnicima JNA, kao i po drugom delu kolone, gde se nalazilo propisno obeleženo sanitetsko vojno vozilo.

D. Čarnić