Srpski prvenac

Na današnji dan (po starom kalendaru), pre 216 godina izašao je (u Beču) prvi broj srpskih dnevnih novina. Iako su nazivom označene kao dnevnik (Serbskija povsednevnija novini), pojavljivale su se dva puta nedeljno, skoro dve godine. Nepuna dva i po veka srpske štampe – nije mala šala.
Kada su se pojavile ,,Serbskija novini", srpski je ušao u red 18 jezika u svetu na kojima se piše u novinama.

Kada se danas prelistaju "Serbskija novini" njihov sadržaj se neumitno poredi sa novinama kakve su nama poznate. Da li se ondašnje i sadašnje novine suštinski razlikuju? Ima li napretka, osim tehnološkog?

Analizu prvih srpskih novina načinio je Mile Nedeljković, u knjižici "Objava srpskog novinarstva" u izdanju Udruženja novinara Srbije.

Imale su, veli, tri glavna izvora iz kojih su poticali prilozi: evropske novine (čije nazive gotovo da nisu navodili), Dvorsku ilirsku kancelariju (pod koju su potpadali) i – sopstvenu mrežu dopisnika i saradnika. Često su se u prilozima pozivali i na ovakve izvore: "govori se; skazuje se; govoritsja; glas čuo se; ovde glas rasprostranio se jest; piše se...".

Što se tiče aktuelnosti i brzine, za današnje vreme bili su spori. Nedeljković je utvrdio, primera radi, da su u jednom broju vesti iz Carigrada kasnile 54 dana, iz Vlaške 36, Varšave 32, Kopenhagena 28, Pariza 27... Ali, treba znati da je, primerice, Džon Kembel, pokretač prvog dnevnog lista u Americi u rubrici "Poslednje vesti" donosio priloge koji su kasnili dva meseca.

Tiraž im nije bio brojan. Izgleda da Nedeljković nije utvrdio koliki je, ali se smatra da nije bio zanemarljiv imajući u vidu koliko su opstale na tržištu. Treba pri tom znati da se prvi nemački dnevni list prodavao u 150-200 primeraka, a prve ruske novine počele su sa 30, da bi tek posle više godina dostigle 4.000 primeraka, u velikoj, mnogoljudnoj i slobodnoj Rusiji.

Šta je zamerano srpskim novinama?

Najteže zamerke su: da su srpske samo po nazivu; da nisu imale dodira sa Srbima; da nisu bile vaspitno-nacionalne i opštesrpske, da im je jezik rđav, čak "cincarsko-tursko-nemački", da je u njima sve prevod iz bečkih novina i da su nezanimljive.

Nijedna od ovih zamerki, po Nedeljkoviću, ne stoji. Iscrpno ih analizirajući, zaključio je da su neke ocene donošene "bez dovoljno potkrepljenosti, a neki ocenjivači, kako se pokazalo, nisu ih ni čitali".

U pogledu geografije pružale su u tadašnjim prilikama sasvim odgovarajuću sliku događaja po mestima dešavanja. Kao što je u uvodniku prvog broja rečeno: "Na slavenskom jeziku novine imati, znati šta u svetu biva i moći se time koristiti".

Negovane su i vesti iz srpskih krajeva, koje se nisu mogle naći u evropskim novinama. One su i danas važno svedočanstvo.

U ovim novinama rodile su se prve vrste novinarskog izražavanja.

U njima je prvi put objavljena – vest. Tu je objavljen prvi izveštaj, prvo pismo i načinjena prva korektorska greška. Objavljen je prvi oglas, prva biografija (Suvorova), prva datumska greška, prva medicinska pouka, prvo posebno izdanje (povodom smrti kneza Potemkina), prvi dramski sastav, prvi stihovi, epitaf, etnološki opis jednog naroda (Gruzina)... Pa prva vinjeta, ispravka, feljton, prvi pomen srpske knjige, prva satirična priča, crtež, kozerija...

I današnje novine su, uopšteno gledajući, u biti veoma slične prvencu. I po sadržaju i po kritikama. Jedino što su ovovremene brže.

Ponekad su brže i od događaja: opišu ga pre nego što se i dogodi, ako se uopšte i dogodi. Ispričaju ono što nije, pa to što nije osvane kao jeste. U zanosu da privuku čitalaštvo priviđa im se.

Evo, primerice, poslednji "As" na prvoj strani daje naslov "Političari u sektama" sa fotografijama Zorana Živkovića, bivšeg premijera, Dušana Mihailovića, bivšeg ministra policije, i Miroljuba Labusa, bivšeg člana G17 plus. O tome da su članovi pojedinih sekti "spekulisalo se", "u javnosti se pominjalo", "kružile su priče"... dočim "oni su izbegavali da o tome govore javno". Nigde u tekstu nije direktno napisano da su u sektama, ali, ko još da se unosi u materiju kad se lepo na slici vidi?!

E, ovakav novinski žanr nisu imale negdašnje srpske novine. To je izum novijih vremena.

Izum je i Internet. Između ostalih, postoje i "Internet novine serbske", glasilo rasejanja, o kojima će posebnom prilikom biti više reči. Novinarstvo je za skoro dva i po veka izrodilo veoma mnogo raznovrsnih i namenskih listova među kojima je, čak, i "Prva enigmatska revija za slepe" (UNS i Enigmatski savez Srbije).

No, svi se uzdižu na temelju prvih srpskih novina.

Koliko smo od njih odskočili, valja se zamisliti.