Gde su Karadžić i Mladić

Ne znamo gde su, ali znamo da nisu kod nas. Na ovu rečenicu mogu se svesti izjave koje su ovih dana dali predstavnici vlasti u Srbiji i međunarodnih vojnih snaga u Bosni i Hercegovini, direktno zaduženi za pronalaženje i hapšenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Dvojica najtraženijih haških begunaca se, tvrdi komandant štaba NATO u glavnom gradu BiH, američki general Ričard Vajtman, ne kriju u Bosni i Hercegovini i verovatno su, sledi iz njegove izjave, u Srbiji.

"U ovom trenutku niko, ni u međunarodnoj zajednici, ni u stranim obaveštajnim službama, ni ovde kod nas, ne zna gde se krije Ratko Mladić", rekao je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić za novosadski "Dnevnik".

Američki general je objasnio da je "poslednje Karadžićevo prebivalište koje je utvrđeno" bilo u Srbiji, preciznije u Beogradu. Ta informacija, tvrdi Vajtman u intervjuu za sarajevski "Dnevni avaz", stara je nešto više od dve godine. "Ne verujem da su Karadžić i Mladić ikada bili u Panami, na primer", smatra američki general, koji ovu centralnoameričku zemlju pominje jer su nedavno snage NATO pretresle domove sina i kćerke jednog od najtraženijih begunaca na svetu pošto je jedan Amerikanac prijavio da je Karadžića video u Panama Sitiju. Policija je tamo privela jednog muškarca za koga se ispostavilo (verovatno korišćenjem analize DNK uzete iz stanova Saše Karadžića i njegove sestre Sonje) da je iz Srbije, da već godinama živi u Torontu i da nema nikakve veze s Radovanom Karadžićem.
Međutim, ako je tačna informacija generala Vajtmana o "poslednjem utvrđenom prebivalištu", kako onda treba tumačiti isto tako "pouzdane informacije" koje je pre nepune dve godine objavio Bi-Bi-Si? Uglednoj britanskoj stanici tada su – u vreme kada je Karadžić, prema poslednjim podacima NATO-a, bio u Beogradu – "međunarodne obaveštajne agencije" rekle da se prvi predsednik Republike Srpske krije u Crnoj Gori. "Mirovne snage u susednoj Bosni ne mogu da uđu u Crnu Goru, jer ona nije pod njihovom nadležnošću... Izvori bliski istrazi rekli su Radiju 4 Bi-Bi-Sija da se veruje da je Karadžić u zabitom delu severozapadne Crne Gore. Oni kažu da imaju pouzdane podatke da on živi nedaleko od Nikšića, gde je odrastao. Ovo je prvi put da su se pojavile tako određene informacije o mestu gde se on nalazi... Drugi bezbednosti izvori rekli su Bi-Bi-Siju da gospodin Karadžić više ne živi u Bosni", prenela je britanska stanica u julu 2005. godine.

Možda su upravo ovakve oprečne izjave iz krugova međunarodnih snaga u BiH nedavno navele glavnu tužiteljku Haškog tribunala da kaže da joj se čini da Radovana Karadžića i ne traži niko osim Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Predstavnici NATO-a i snaga EU slično su govorili i u vezi sa Ratkom Mladićem. Posle pretraživanja podzemnih prostorija vojne baze u Han Pijesku oni su rekli da imaju dokaze da je glavni optuženi za genocid u Srebrenici tu boravio u leto 2004. godine. Te dokaze ipak nisu predali vlastima u Sarajevu, a zanimljivo je da je, prema podacima iz srpske istrage koji su objavljeni u štampi, Ratko Mladić u tom periodu (uz kratke prekide) živeo u novobeogradskim blokovima.

Koliko je teško snaći se u lavirintu kontradiktornih obaveštajnih podataka, pokazala je i presuda Međunarodnog suda pravde kojom je Srbija proglašena krivom što nije kaznila počinioce genocida. U njoj je navedeno je da je Ratko Mladić "u najmanje nekoliko prilika bio na teritoriji tužene strane i to u značajnim periodima tokom poslednjih nekoliko godina", a kao dokaz za to citirana je izjava Vuka Draškovića, a ne neki obaveštajni izveštaj. "On (Mladić) je i sada tamo, a srpske vlasti ne rade ono što bi mogle kako bi odredile gde tačno živi i uhapsile ga. Ističemo da je zastupnik tužioca tokom saslušanja naveo nedavne izjave ministra spoljnih poslova tužene strane, koje je u aprilu 2006. prenela srpska štampa, i prema kojima su obaveštajne službe te države znale gde Mladić živi u Srbiji, ali nisu o tome obavestile vlasti koje su nadležne da narede njegovo hapšenje, jer su neki pripadnici tih službi navodno ostali lojalni beguncu. Tužena strana nijednom nije osporila verodostojnost i tačnost tih izjava", navodi se u odluci suda.

Nedoumice u vezi sa obaveštajnim podacima imaju i Amerikanci, a nepoverenje u anonimne izvore poraslo je otkad se ispostavilo da je vrh vlasti lagao u vezi sa razlogom za napad na Irak. Nikolas Leman, dekan Fakulteta za novinarstvo na Univerzitetu Kolumbija, predaje predmet "Dokazi i zaključivanje". On kaže da svojim studentima "utuvljuje u glavu" da kad im neko nešto kaže moraju da odgovore: "Recite mi kako ste došli do tog zaključka". "To je pitanje etike", objašnjava Leman za "Njujork tajms".