Vratolomne cene

Ironični poznanici pričaju da se sve češće provode –gledanjem u izloge, iskićene natpisima o sezonskom snižavanju cena. Iako se mahom radi o robi koja im nije neophodna i koju sebi opet neće moći da priušte, njeno pojeftinjenje doživljavaju kao praznik za oči, izmučene uvidima u sve veće račune za namirnice, komunalije, gorivo i druge neizbežnosti.

Brzo bi se, naravno, prešaltovali na atraktivnije provode, ali im eksperti, domaći i svetski, poručuju da „nema mesta žurbi”. Prohujalo je, kaže i „Ekonomist”, vreme jeftinih potrepština. Zabasali smo, sugeriše se, u „doba poskupljivanja” –hrane, energije, pozajmica, bezbednosti, čak i vrednosti koje nisu na tržištu, bar ne formalno, kao što su unutrašnji i spoljni mir.

Pravi se, reklo bi se, novi cenovnik koji delimično podseća i na „sukob civilizacija”. Postavlja se, na primer, pitanje: da li težnja Arapa za smenu autokratija zavređuje da ceo svet „ispašta”,plaćajući poskupljenje nafte a time i mnogih drugih stvari”?

Vredeće,ako pobune zaista modernizuju ta društva, sluti „Fajnenšel tajms”. U tom slučaju će, predviđa, nevolje biti kratkotrajne a koristi dalekosežne, jer bi proširene političke slobode doprinele napretku i lokalne ekonomije i usklađivanju međunarodnih veza.

Nema, zasad, garancija za takav poželjan rasplet. U Libiji se rasplamsavaju oružani sukobi, dok se arapskim svetom šire demonstracije koje su u Egiptu i Tunisu nastavljene i posle smenjivanja vlasti.

Ujedno je iz trezora nekoliko kraljevstava, u petrolejskom eldoradu, pokuljala lavina novca za kupovinu socijalnog mira koji će pogodovati održavanju dinastijskih režima. Suočen sada s prvim ozbiljnijim osporavanjima tradicije, saudijski dvor je, na primer, prevazišao sve ranije „širokogrudosti” i gotovo udvostručio s devet na 17 milijardi evra, pomoć mladim podanicima za podizanje porodice, kupovinu stanova i pokretanje biznisa, a državnim službenicima je povećao plate za 15 odsto.

U gotovini i povlasticama, „povišice” su, u raznim dozama razdeljene i u Kuvajtu, Bahreinu, Libiji čiji je lider sebe video kao „kralja kraljeva”. Najednom se u budžetima našlo para za solidarnost sa zanemarenima.

Loše bi bilo da se kao pravilo ispostavi da su bune, demonstracije i oružani sukobi – efikasniji metod od regularnog za sticanje dostojne zarade. Ali, njih će biti dokle god se nacionalno blago arči korupcijom, privilegijama rezervisanim za uske krugove i u drugim zastranjivanjima, uz potiskivanje ljudskih prava i zanemarivanje osnovnih opštih potreba.

Cena odudaranja od normalnosti je vratolomna. Okršaji buntovnika i režimskih snaga, ponajviše u Libiji, odneli su više stotina života, načinili neposrednu štetu od nekoliko stotina milijardi dolara, dodatno podstakli globalni rast cena goriva, hrane…

Niz neefikasnih vlada strepi od širenja te „epidemije gneva”. Neke se prisećaju reči Šekspirovog Hamleta: „Ako to ne bude sada, ipak će biti, spremnost je sve”.

Nisu, pak, svi spremni. Nisu to sasvim, čak ni akteri „derbija veka”.

Kineski premijer Ven Đijabao je upravo upozorio da „cene rastu prilično brzo”, da to negativno utiče na socijalnu stabilnost, i poručio da popravljanje standarda građana treba da bude među prioritetima reforme. Istovremeno, njujorški ekspert Farid Zakarija konstatuje da je Amerika počela da gubi nešto od svog globalnog primate, jer je, uz ostalo, postala „žrtva svojih uspeha, posvetivši se više očuvanju prošlosti nego ulaganju u budućnost”. Tezu je potkrepio i podatkom da iz budžeta četiri puta više novca odlazi građanima poodmakle dobi nego mlađima od 18 godina.

Preispituje se i Evropa, u kojoj su, takođe, učestali protesti protiv stezanja kaiša. Zaposlenima je na leđa svaljena glavnina podmirivanja državnog duga ili deficita, a da ih niko nije uverljivo obavestio o uzrocima tih manjkavosti,ukazuje Kostas Lapavicas u „Gardijanu”. Pozdravlja inicijativu 200 stručnjaka da se stvori posebna komisija za javno ispitivanje legalnosti i legitimnosti duga Grčke.

Ako projekat uspe, nastavlja, mogao bi da se primeni i u drugim krajevima, tako da postane jasno ko je kriv za papreni ceh koji satire nedužne. Šira međunarodna saradnja je neophodna i da u krizi ne bi sve više profitirao organizovani kriminal,ocenjuje italijanski specijalista Fabio di Vicio.

Ironični razlog za zadovoljstvo našao je jedan od najuticajnijih novinskih analitičara privrednih kretanja, britanski veteran Martin Vulf. Drago mu je što su sada i političari pokazali nemoć, koju su prethodno zamerali ekonomistima, da predvide događaje. A olakšanje koje, kao ekonomista, oseća zbog takvog ravnanja, nagoveštava nastavak neizvesnosti: da li će i dalje rasti cena mira.