Evroliga pretnja za NBA

Evroliga u svoju sedmu sezonu ulazi danas, na talasu do sada globalno najveće klupske  košarkaške akcije, u kojoj su početkom ovog meseca četiri kluba NBA lige špartali Starim kontinentom odmeravajući snage sa najboljim lokalnim timovima.
Prvi korak posle ovog izlaska na interkontinentalnu scenu, bilo je pre neki dan potpisivanje ugovora sa međunarodnim ogrankom američke televizijske sportske mreže ESPN. Tako će do 2010. godine najjače evropsko klupsko košarkaško takmičenje moći u dva prenosa sedmično da prate i u Latinskj Americi, Australiji i Okeaniji, Japani i Africi.
– Evroliga se transformisala u takmičenje najvećeg standarda u sportskoj panorami sveta. Nalazimo se u času velike ekspanzije", rekao je Đordi Bertomeu, izvršni direktor Evrolige koja je do sada od televizijskih prava godišnje prihodovala 20 miliona dolara, a iza sebe ima i jake sponzore ("Nestle", "Loreal", itd.).

Međutim, saradnja NBA i Evrolige podstakla je na reakciju Marka Kjubana, milijardera koji poseduje američkog vicešampiona prošle sezone Dalas "Meverikse", da iznese svoju analizu:

– Taj Bertomeu je izgleda pametan tip. NBA je razvijala svetsku košarku, pokrenula i akciju sa "timovima snova", i plaća sve. Evroliga hoće da NBA potroši silan novac da unapređuje igru, da plaća igrače koji postaju velika sportska i marketinška imena, finansira dolaske u Evropu, obeštećenja evropskim klubovima... Onda kada odlični košarkaši iz ostatka sveta koji uspeju u NBA, dođu u Evropu, to znači da je i tamo košarka sjajna. Možda ja vidim nešto čega nema, ali ne bih da potcenim opasnost od Evrolige.

Najplaćeniji profesionalni sportisti u Americi su košarkaši. Prosečni ugovor u NBA je četiri miliona dolara (najviši idu do 21 za sezonu), što je suma kojoj se približava malo igrača u Evropi, na primer David Andersen u moskovskom CSKA, koji je krajem aprila stigao do evrotitule sa budžetom za plate košarkaša većim od 20 miliona (najmanji u NBA ima Šarlot 33).

– Naš adut trenutno je novac, ali mogli bismo lako da se suočimo sa rizikom da većina igrača ostaje u Evropi u slučaju da dobije sume makar približne onim u NBA. Jer, što bi dolazili ovamo i savladavali kulturni šok, kada tamo imaju niže poreze, manje utakmica, kraću sezonu i dužu karijeru, kaže Kjuban.

Stacionirana u Barseloni, Evroliga organizaciono izvire iz španske nacionalne ACB lige, čiji najbogatiji klubovi su i bili idejni tvorci.

Prema navodima novinara agencije "Rojters", uprkos porastu gledanosti na 1,4 miliona ljudi u dvoranama, Evroliga ima velike probleme da održi finansijsku kontrukciju, a komesar NBA Dejvid Štern je na pitanje da li Liga koju vodi može ekonomski da pomogne, dao sledeći odgovor:

– Podrška je vezana za košarkaški program. Posao je nešto drugo, svako radi za sebe.

Marketinški konsultant Evrolige je Maršal Glikman, bivši predsednik Portland "Trejlblejzersa", jednog od američkih klubova sa najvećim ulaganjima.

– Za interese NBA je veoma važno da se u Evropi ne pojavljuje samo kroz medije, nego i lično. Od toga koristi ima i Evroliga, koja želi da ostvari kredibilitet kao drugo najvažnije klupsko takmičenje na svetu, reči su Maršala Glikmana.

Da se poklanja sve veća pažnja imidžu pokazuje i redizajniranje "sajta" Evrolige, koji je prema njenim podacima prošle sezone zabeležio 66 odsto više poseta nego prethodne.

Evroliga, međutim, nije magnet ni za marketinški "eldorado" kakav su Nemačka (po poslednjim istraživanjima košarka sedmi sport po popularnosti), Engleska i još neki delovi Zapadne Evrope, zbog čega letos nije došlo do proširivanja sa 24 na 32 kluba u takmičenju. Nemački Keln je jedini klub sa manjim budžetom za igračke plate od Partizana.

Kakvo je stanje sa ulaganjima u našu košarku, "crno-belima" ni igranje u Evroligi ne pomaže da pronađu generalnog sponzora, bez kojeg su igrali cele prošle sezone. Uz našeg državnog šampiona su kao sponzori šest banaka (Vojvođanska, Piraeus, Panonska, Inteza, Srpska banka, Laiki), "Vestern Junion", Ardo, Jat "ervejz", Jat "ketering", "Lasta", "Ikarbus", i snabdevač opremom "Kapa". Partizanov finansijski potencijal znatno je manji i od prosečnog španskog (već godinama iznad pet miliona evra).

– Budžeti determinišu mnogo toga. Nije sve u novcu, ali u Evroligi strašno mnogo odlučuje. Promenilo se mnogo toga od vremena kada sam u 28. godini sa Partizanom stigao do finalnog turnira Kupa šampiona. Danas ući među osam najboljih ravno je ondašnjoj tituli prvaka Evrope. Ne može se mnogo ni proizvodnjom igrača, jer ne ostaju dovoljno dugo, moraju da izađu na tržište u 21. godini. Nama nije lako ni da sa sponzorima utvrdimo odnos cene i kvaliteta za takmičenje u kome učestvujemo, kaže Duško Vujošević, trener Partizana.

Nije mnogo drugačije ni na nivou federacija. Dok naš jedva sakupi milion, dva evra, Košarkaški savez Španije koja nas je nasledila na svetskom tronu, iznosi 13 miliona, a od sponzora dolazi 79 odsto...

-----------------------------------------------------------

Partizan igra sutra

Evroligu večeras otvara utakmica u Španiji između Huventuda i Panatinaikosa. Partizan startuje sutra u Rimu utakmicom protiv Lotomatike (20.45 č).