Ko će na crtu Obami

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako su sledeći predsednički izbori u Americi tek u novembru 2012, taj datum, po kalendaru američke politike, sasvim je blizu. Prethodna predsednička trka, ona u kojoj je 2008. Barak Obama ostvario istorijsku pobedu, kao prvi Afroamerikanac, počela je pune dve godine ranije, a 2006. u ovo vreme u predizbornoj areni je već bilo 10 demokrata i osam republikanaca.

Ono što je izvesno to je da će Obama, po tradiciji u američkom predsedničkom sistemu po kojoj je aktuelni predsednik po automatizmu kandidat svoje partije za drugi mandat, nastojati da u Beloj kući ostane do kraja 2016. Njegova izborna mašinerija je već spremna, sedište će joj biti u Čikagu (gde je njegov bivši šef kabineta Ram Emanuel upravo izabran za gradonačelnika). Čeka se samo znak da se ona pokrene i počne da sakuplja pare za kampanju.

Potencijalnih izazivača Obami iz redova republikanaca u ovom momentu ima bar 12, ali nijedan se još nije nedvosmisleno izjasnio o svojim namerama za 2012. Po tome, ova kampanja već kasni i, prema nekim ocenama, počeće sporije i od one iz 1992. Demokrata Bil Klinton tada je sprečio republikanca Džordža Buša (starijeg) da osvoji drugi mandat, što se od Drugog svetskog rata desilo samo još dvojici: Džeraldu Fordu i Džimiju Karteru.

Republikanski „kandidati za kandidate” očigledno oklevaju nastojeći da prvo procene da li će 2012. biti uopšte moguće poraziti Obamu. Ovdašnji analitičara smatraju da jeste – ali samo pod uslovom da američka ekonomija zaista „zaglavi”, da ostane visoka stopa nezaposlenosti (koja je prema poslednjoj statistici prvi put spala ispod devet odsto – na 8,9).

Istorijski primeri međutim nisu garancija ni za ovo. Dok je Džimi Karter 1980. izgubio drugi mandat upravo zbog visoke stope nezaposlenosti (7,5 odsto), Ronald Regan je u sličnoj situaciji (nezaposlenost od 7,3 odsto) ubedljivo pobedio.

Jedno od objašnjenja za oklevanje američkih konzervativaca jeste to što će, kad njihova trka za partijsku nominaciju jednom počne, početi i njihova međusobna bitka, u kojoj svi potezi nisu uvek pošteni, od čega će korist imati upravo Obama, koji se inače u nadmetanju 2008. pokazao kao vešt organizator i još bolji komunikator.

Od svih potencijalnih izazivača, najčešće se zasad pominju imena Njuta Gingriča, predsedavajuće Predstavničkog doma iz sredine devedesetih, koji je u dva maha, osporavajući Klintonov budžet, blokirao vladu. On je dosad i najkonkretnije govorio u prilog svojim predsedničkim ambicijama. Mnogi su ovde, međutim, skeptični oko njegove „izborljivosti”, s obzirom na to da je svojevremeno, dok je napadao Klintona zbog afere sa Monikom Levinski, otkriveno da je imao i sopstvenu ljubavnicu (koja mu je u međuvremenu postala supruga). Sve u svemu, u svojoj ličnoj biografiji Gingrič ima dva razvoda, što može da bude i kompromitujuća politička činjenica, s obzirom na to da bi bio kandidat konzervativaca koji u prvi plan ističu i porodične vrline.

Druga ličnost koja bi mogla da ima predsedničke ambicije jeste Sara Pejlin, kontroverzna bivša guvernerka Aljaske i potpredsednička pratilja Džona Mekejna 2008. Iako je veoma popularna u konzervativnom pokretu „Čajanka”, koji je republikancima obezbedio uspeh na kongresnim izborima prošlog novembra, ona nema baš neki ugled u Republikanskoj partiji, a veruje se da je njen krajnji cilj u stvari samo da promoviše svoje knjige i ostane traženi govornik i komentator TV mreže Foks, od čega zarađuje milione dolara.

Kao mogući kandidati pominju se i Rik Santorum, bivši senator iz Pensilvanije, miljenik religiozne desnice i oštar kritičar homoseksualizma. Majk Hakabi, bivši guverner Arkanzasa, koji je učestvovao i u trci 2008, mogao bi da se okuša još jednom, a nedavno je bio u žiži publiciteta zbog izjava o Obaminim vezama sa Kenijom.

Tom Polenti, bivši guverner Minesote, izgleda kao novo, sveže lice konzervativaca centrističkih stavova, ali je nekako „ravan”, nema dovoljno političke harizme. Džon Hantsman je nedavno dao ostavku na položaj američkog ambasadora u Kini, da bi „ispitao” opciju učešća u predsedničkoj trci, ali nije dovoljno poznat u javnosti i nije baš omiljen kod tvrdog krila republikanaca…

Zanimljivo je da od 12 imena koja se najčešće pominju kao mogući Obamini izazivači, čak njih petoro ima lukrativne autorske ugovore sa Foksom, televizijom Ruperta Mardoka, koja je otvoreno opozicija Obami. Foks je prošle nedelje suspendovao Gingriča i Santoruma, dok se ne razjasne njihove političke ambicije, jer po zakonu, ako uđu u trku za nominaciju, ne mogu da budu i plaćeni komentatori.

Od poznatijih imena, neke nagoveštaje zainteresovanosti za Belu kuću pokazali su i Donald Tramp, milijarder koji se dosad nije ogledao u politici, kao i Rudi Đulijani, bivši gradonačelnik Njujorka, koji je 2008. eliminisan već u prvoj fazi kvalifikacija za nominaciju.

Iako trka zasad kasni, kad jednom počne sigurno neće biti dosadna.

Milan Mišić