Optužba: Šešelj podsticao na stvaranje velike Srbije
HAG – Tužiteljka Lisa Birsej rekla je večeras pred Haškim tribunalom, odgovarajući na zahtev za oslobađanje Vojislava Šešelja, da je Šešelj govorom mržnje indoktrinirao svoje pristalice da nasiljem nad nesrbima stvaraju Veliku Srbiju.
"Položaj neospornog lidera Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta, optuženom je omogućio da indoktrinira svoje pristalice i dobrovoljce strahom i mržnjom koji su poslužili za opravdavanje etničkog razdvajanja i nasilnog proterivanja nesrba", rekla je tužiteljka Birsej.
Ranije danas, zastupnici optužbe zatražili su da sudije odbiju Šešeljev zahtev za oslobađanje, tvrdeći da su izveli dovoljno dokaza o njegovoj krivici po svim tačkama optužnice koja ga tereti za zlodela nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Kao primer Šešeljevog zagovaranja nasilja, tužiteljka Birsej je navela da je on od 1991. pozivao na "osvetu" Hrvatima za zločine koje su ustaše počinile u Drugom svetskom ratu. Pritom, "ustašama" je u svojim govorima nazivao sve Hrvate.
"U aprilu 1992, Šešelj je rekao da samo 16 dobrih Hrvata može ostati u Srbiji, a da će ostali morati da budu proterani. Četnička ideologija, koju je optuženi propovedao, smatrala je proterivanje civilizovanom razmenom stanovništva", kazala je zastupnica optužbe.
Posledice tih Šešeljevih reči u Vukovaru i Hrtkovcima bile su, po oceni tužiteljke, "razarajuće".
"Njegova poruka bila je savršeno jasna - svi Hrvati su neprijatelji, naročito oni koji žive na srpskoj zemlji, i trebalo bi da budu i biće ubijeni svuda gde su dobrovoljci SRS i SČP", tvrdila je Birsej.
Ona je citirala i Šešeljeve reči upućene bosanskim Muslimanima - "da je Bosna bila i uvek će biti srpska zemlja, ako vam se to ne sviđa, eno vam Anadolije".
"Optuženi je pretio i krvoprolićem u BiH, a vrhunac tih pretnji bio je u aprilu 1992, kada su bosanski Srbi preuzimali vlast u mnogim opštinama", u skladu sa udruženim zločinačkim planom stvaranja Velike Srbije, kazala je tužiteljka.
Šešeljeva "potpaljujuća retorika bila je priprema za neselektivno nasilje nad nesrbima tokom preuzimanja vlasti". Lider radikala, naznačila je Birsej, "obećao je 'krvavi građanski rad' i 'reke krvi'u BiH" u isto vreme, na konferenciji za štampu u Beogradu.
U maju 1992, Šešelj je, po optužbi, na mitingu u Srbiji pozvao na "čišćenje leve strane Drine", obezbeđivanje posavskog koridora i "oslobađanje srpskog dela Sarajeva".
"Narednih meseci, dobrovoljci SRS-a sproveli su čišćenje počinivši brutalne zločine u širem području Sarajeva, Mostaru i Nevesinju", rekla je tužiteljka.
Birsej je, kao dokaze Šešeljevog podsticanja nasilja, prikazala snimke njegovih govora u kojima je 1991. na Plitvicama i u zapadnoj Slavoniji, poručujući da je to srpska zemlja, pozivao na uspostavljanje Velike Srbije u granicama Karlovac-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
"Njegova poruka etničkog čišćenja bila je potpuno jasna dobrovoljcima SRS-a i SČP-a" koji su počinili zločine na terenu, kazala je Birsej. Vođe tih dobrovoljaca, poput Branislava Gavrilovića-Brneta ili Vasilija Vidovića, Šešelj je kasnije unapredio u činove "četničih vojvoda".
Pošto tužioci izlože svoje argumente, Šešelj će na njih odgovoriti, čime će rasprava biti završena.
Pretresno veće će odluku o Šešeljevom zahtevu doneti naknadno, kako je nedavno najavio predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), u roku od nekoliko nedelja.
Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka.
Do sada se u praksi suda u Hagu nije desilo da u ovoj fazi procesa optuženi bude oslobođen.
Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.