Alfredo Rodrigez – nova pijanistička zvezda

Kvinsi Džons predstavlja trio Alfreda Rodrigeza - mamilo je iz kataloga letošnjeg Umbria Jazz-a. 24-godišnji kubanski pijanista završavao je turneju po Evropi, tokom koje je nastupio na četiri vodeća džez festivala na kontinentu (Vjen, Roterdam, Montre, Peruđa), a da još nema objavljen album! Ono što smo čuli u sali Pozorišta Morlaki ne samo da je opravdalo Kvinsijev angažman, nego je nadmašivalo najveća očekivanja: opčinjeni virtuoznom tehnikom i okupani rajskom romantikom, ovacijama smo slavili rađanje nove zvezde.

Istorija se tako donekle ponovila. Pre dve decenije, džez svet je prvi put čuo za Gonzala Rubalkabu posle trijumfalnog nastupa u Montreu. I Alfredo Rodrigez je rođen u Havani, potiče iz muzičke porodice (otac mu je čuveni pevač istog imena, a Gonzalov je bio lider orkestra), išao je na isti Manuel Saumel Konzervatorijum za klasičnu muziku i jednog dana je stigao u Montre. Klavir je odabrao pošto su studente udaraljki upisivali tek sa deset godina. Kada je sazreo za bubnjeve, više ga nisu zanimali. Zaludela ga je Bahova harmonija i kontrapunkt, izazivali Stravinski i Bartok.

U 14-oj godini počeo je da svira popularnu muziku u očevom sastavu. „Godinu dana kasnije stric mi je poklonio 'The Köln Concert', Kita Džereta, i tad sam potpuno odlepio“, kaže. „Rekao sam sebi – ovaj tip radi nešto izvan muzike. A radilo se o improvizaciji, što nisam shvatao, pošto sam tako nešto prvi put čuo. Zaljubio sam se i slušao tu ploču šest meseci svaki dan.“ Za mladića se otvorio novi svet, kojim su vladali Telonijus Monk, Bil Evans i Bad Pauel. „Na Kubi nema radnji sa džez pločama. Ali, obratio sam se prijateljima van zemlje i muzika je ubrzo počela da stiže. Danas ja sa putovanja šaljem muziku svojim drugarima.“

Pa, kao što je u klasici prešao put od baroka do muzike 20. veka, tako je u džezu, krenuvši od Džereta, preko bibapera, stigao do Dželija Rol Mortona. „Ne idem odmah na vrh drveta, nego me zanima šta je dole, u zemlji. Tako sam počeo da izučavam stilove starih majstora. Poslali su mi transkripcije Monka i naučio sam da sviram isto kao on. Ali ne da bih to izvodio javno. Moraš da naučiš tačno ono što su oni radili, ali da sviraš drugačije.“

Četiri godine nakon prvog susreta sa džezom, Rodrigez se prijavio na prestižno takmičenje mladih džez pijanista u Montreu i ušao među 12 najboljih. „Klod Nobs, direktor festivala, pozvao me je u svoju kuću. Rekao je 'Dolazi i Kvinsi Džons, da li bi odsvirao nešto za njega?' Odabrao sam 'I Love You', Kola Portera, a Kvinsi mi je potom prišao i odmah ponudio ugovor. 'Voleo bih da te predstavim svetu', rekao je.“

Put ka slavi vodio je preko Meksika. „Želeo sam da ispunim svoj san, da naučim više, putujem i radim ono što volim. Prošlo je dve godine od susreta sa Kvinsijem kada sam se sa ocem zatekao na koncertu u Jukatanu. 'Pa, odoh ja', rekao sam mu i pokušao da ilegalno pređem granicu. Uhvatili su me, a ja sam policajcu priznao gde i zašto želim da idem. Rekao mi je da sačekam i izašao napolje. Pomislio sam da me veoma lako mogu ubiti, bilo je deset uveče, pust aerodrom, neće biti svedoka. A onda se vratio i rekao 'Idi sad! Preći ćeš granicu, pošto si mi rekao istinu'.“
Na moje pitanje da li je porodica trpela posledice zbog njegove odluke, odgovara da voli Kubu i da je otišao samo da bi svoju muziku izložio svetu. Priznaje da se često sreće sa ljudima koje više od njegove muzike zanima priča o politici. „Hoćeš da pričaš o tome? Pa, idi kod Fidela i pričaj. Kad me budeš poznavao 5 godina, možemo da pričamo i politici, jer ćeš saznati sve o meni.“

Nastanio se u Los Anđelesu, da bude bliži Kvinsiju, i ubrzo su krenuli pravi izazovi. Zajedno su uradili temu za otvaranje prošlogodišnje Svetske izložbe u Šangaju. Učestvovao je u snimanju Kvinsijevog albuma i uleteo u projekat Disney Jazz (u društvu Dejva Brubeka, Džošue Redmana, Roberte Gambarini, The Bad Plus...). A Kvinsi se latio produkcije Alfredove muzike. Kroz prateći sastav prošli su Dafnis Prieto (bubnjevi), Nejten Ist i Čarls Flores (bas), dok se nisu ustalili kubanski bubnjar Francisko Mela i bugarski basista Peter Slavov.

Flores i Prieto su očigledna veza sa najvećim majstorom latino džez klavira Mišelom Kamilom. „Da, postali smo dobri prijatelji. U produkciji Lerija Rozena nastupao sam sa Kamilom i Edijem Palmijerijem na koncertima u Dalasu i Majamiju, a onda me je Mišel pozvao u Detroit, na koncert 'Mišel Kamilo i prijatelji', sa Esperancom Spalding i Davidom Sančezom.“ Povratak u Montre je bio jednako uzbudljiv - Kvinsi Džons ga je ubacio u projekt Global Gumbo All Stars (Lionel Lueke – gitara, Rišar Bona – bas, Francisko Mela – bubnjevi, Paulinjo da Kosta – udaraljke, Niki Janofski – vokal). „Na kraju nam se pridružio Herbi Henkok za 'Watermelon Man'. Bilo je potpuno ludo!“

Album je snimljen još prošlog proleća i biće objavljen za Kvinsijevu produkciju Quest Records, kada „Gazda“ proceni da je vreme. Prethodno je prošlog novembra, posle 15 godina pauze, objavio album „Q: Soul Bossa Nostra“, a Rodrigezov debi je očigledno sledeći na redu. „Otvorio mi je prostor i ohrabrio me je da snimim isključivo svoje kompozicije. On mi je kao otac, ima strpljenja da me sasluša i pušta me da oprobam svoje ideje.“ Slušajući koncert, prepoznajemo tri uticaja, što Alfredo potvrđuje: „Sa jedne strane je džez, sa druge klasičari (Stravinski, Bartok, Lutoslavski, Penderecki), na trećoj je ulična muzika sa Kube – joruva, afrička kultura.“ (U koncertnom repertoaru nalaze se i čuvene numere iz kubanske tradicije - „Veinte Anos“, „Quizas Quizas Quizas“ i „Gitanerias“, Ernesta Lekuone. Alfredo ih je uspešno reharmonizovao i prilagodio džez maniru, op. a.)

Trio vršnjaka svakodnevno radi, čak i u avionu. „Rasprostremo partiture, pa diskutujemo – kako bi zvučala ova harmonija, ovaj gruv? Ljudi me pitaju koliko sati vežbam, a ja im kažem 'stalno' jer mogu da učim i u mislima. One rade na neki matematički način i nikad ne staju. Ponekad mi se desi da učim više bez muzike nego sa muzikom. Muziku čine note koje je neko zapisao, ali i ono što se dešava kad zaćutimo. Priroda takođe svira neku muziku, čuješ li kako se priroda kreće? Čuješ li polifoniju ljudi koji glasno govore negde iza nas? Kada to reflektujem u muziku, daće mi neku novu širinu. Kada je zvuk jak? Kada je tišina? Kada je momenat da pričaš a kad treba da ćutiš? Kada je pravo vreme za nešto? Život ima prirodno vreme, koje treba da pronađemo u muzici. Ne forsiraj ga, ono će doći.“

Omiljeni klavir mu je Bosendorfer, zbog tamnog, akustičnog zvuka i osećaja drveta. To produbljuje diskusije o prirodi. „Ja učim o životu od svega oko sebe, inspirišem se, odem za klavir i sviram. U pesmi 'Oxygen' radi se o inspiraciji kiseonikom koji udišemo - hteo sam da muzikom reflektujem disanje. Ako osetim da sam izgubio vazduh dok sviram, ja ću prekinuti i početi ponovo. Kao što u životu umireš i uzdižeš se, pokušavajući da budeš živ.“

Muzika kao univerzalan jezik, večita tema iz ugla mladog pijaniste: „Ona je najbolje sredstvo za razgovor. Na španskom pričam bolje nego na engleskom, ali muzikom pričam bolje nego bilo kojim drugim jezikom na svetu. Za klavirom možeš da se baviš i matematikom, prirodnim naukama, literaturom, slikanjem, transkulturalnim izučavanjima... Možeš da radiš šta god poželiš.“