Politika mraka

KOSOVSKA MITROVICA, ŠTRPCE, LIPLjAN... – Zbog višednevnih restrikcija struje u južnoj srpskoj pokrajini, Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju juče je ponovio ponudu šefu Unmika Joakimu Rikeru, kojom se daje donacija od 50 miliona kilovat-časova električne energije, namenjene stanovništvu u srpskim i drugim nealbanskim enklavama, rekla je za "Politiku" dr Sanda Rašković-Ivić.
Predsednica Koordinacionog centra podseća da je ovakvu ponudu Unmik prošle zime odbio. Naime, tada je rečeno da će ovu ponudu Vlade Srbije Unmik i privremene kosovske institucije prihvatiti samo ako se potpiše ugovor sa KEK-om. Drugi uslov je, kaže dr Sanda Rašković-Ivić bio taj da KEK slobodno raspolaže ovom donacijom, odnosno da on može "da je uputi na adrese po svom nahođenju".

Obostrano uslovljavanje

Navedeno uslovljavanje Vlada Srbije nije prihvatila, jer je, po rečima naše sagovornice, postojala opravdana sumnja da će struja biti isporučena Albancima, a ne Srbima, dok bi potpisivanje ugovora sa KEK-om bilo protivno želji kosmetskih Srba. No, to bi bilo i u neskladu sa Atinskim sporazumom iz 2005. godine, koji je potpisala Elektroprivreda Srbije, a koji se zalaže za konkurentnost. Naime, u okviru radnih grupa za energetiku ponuđeno je da Elektrokosmet bude drugi provajder, odnosno snabdevač, i da pomogne u distribuciji električne energije. Međutim, to su Unmik i kosmetski Albanci odbili, zahtevajući da KEK bude monopolista, iako se pokazalo da nije "dorastao" složenoj energetskoj situaciji na Kosmetu, jer nije u stanju, tvrdi dr Sanda Rašković-Ivić, da proizvede ni onoliko električne energije koliko je proizvodio pre 1999. godine.

Kako sada stvari stoje, izvesno je samo da ukoliko se na relaciji Beograd – Priština – Unmik ne pronađe neki politički kompromis, sva je prilika da će se Srbi na Kosovu i Metohiji smrzavati i ove zime.

I dok se iz Kosovske energetske korporacije uglavnom čuju objašnjenja da isključenja najviše pogađaju neplatiše, a kao drugi uzrok "mraka" navode kvarovi u sistemu, kosovski Srbi tvrde da redukcije električne energije najviše pogađaju krajeve koje naseljava srpsko i ostalo nealbansko stanovništvo i tumače to kao svojevrstan pritisak za iseljavanje.

Kao argument u prilog ovoj tezi, Stanko Jakovljević, predsednik Skupštine opštine Štrpce, jedne od najvećih srpskih enklava, navodi primer susedne opštine Kačanik, naseljene Albancima, u kojoj, kako kaže, gotovo da nema redukcija, iako ni tamošnji žitelji ne plaćaju redovno struju. U Štrpcima je prekjuče, prema njegovim rečima, bila nešto bolja situacija nego prethodnih dana, ali su zato žitelji Lipljana i Gračanice i u ponedeljak imali struju jedva četiri sata.

Jakovljević tvrdi da situacija postaje alarmantna jer više od deset hiljada Srba, u samom Štrpcu i u 12 srpskih sela Župe, više od deset dana živi u mraku.

Širom zatvorenih očiju

– Ovo je čista politika. Na sve naše predloge su se oglušili. Već mesecima pokušavam da preko Unmika stupim u vezu sa predstavnicima KEK-a, jer znao sam da će se ponoviti situacija od prošle i pretprošle godine, a posebno dramatično stanje iz februara ove godine, kada smo u toku 24 sata jedva pola sata imali struju – naglašava Jakovljević. – Već duže vreme izlazimo s predlogom KEK-u da nam obezbedi osam megavata električne energije za dnevne potrebe, koje bismo svakog prvog u mesecu redovno izmirivali.

I Borivoje Vignjević, predstavnik Srba u opštini Lipljan, ocenjuje da Unmik očigledno zatvara oči kada su Srbi u pitanju, jer da nije tako poštovala bi se uredba 2002/20 u kojoj u odeljku vezanom za pitanja električne energije decidirano stoji ko je "u obavezi, a ko nije, da plaća električnu energiju".

Naime, prema toj uredbi, građani koji nemaju primanja smatraju se socijalnim slučajevima i kao takvi nisu obavezni da plaćaju struju. Kako Unmik ne priznaje tzv. paralelne srpske institucije, a samim tim ni činjenicu da Srbi zaposleni u njima primaju plate, onda i oni faktički ulaze u kategoriju socijalnih slučajeva bez primanja. Ipak, i od njih se traži da plaćaju račune za struju, a u suprotnom ih isključuju. Problem je u tome što pomenuta uredba u praksi nije zaživela, odnosno nije napravljen precizan spisak ljudi koji zvanično ispunjavaju uslov da budu oslobođeni obaveze plaćanja računa.

Ipak, nedostatak novca je samo jedan od razloga za neplaćanje računa za struju. Drugi razlozi su političke prirode. Naime, uslov za isporuku struje je potpisivanje ugovora s KEK-om, a mnogi Srbi u pokrajini odbijaju da to učine. Delom zbog uverenja da bi time priznali privremene kosovske institucije, a delom i zbog obećanja iz Beograda da će im biti obezbeđena struja iz EPS-a. Pomoć, međutim, zbog političkih "prepucavanja" Beograda i Prištine nikako da stigne, a strpljenje je pri kraju.

A da je Srbima na Kosmetu dosta priče i da se od nje neće ogrejati mišljenja je i Goran Bogdanović, član srpskog tima za pregovore o budućem statusu Kosmeta.

– Beograd mora da se okane demagogije, jer ona ne može da ogreje srpska domaćinstva na Kosmetu. Umesto toga, država Srbija mora da preuzme obavezu da plati račune za struju za kosmetske Srbe, koji su već postali pozamašni. Dakle, mora ili da pomogne ljudima da izmire svoje obaveze, ili da im dozvoli da potpišu ugovore s KEK-om, što se od njih traži. Mora da se razgovara i sa Unmikom i sa KEK-om – ističe Bogdanović.

I Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju, smatra da, kada je reč o problemu restrikcija struje, politiku treba ostaviti po strani.

Restrikcije struje na Kosovu i Metohiji su i tehnički problem. On se, po njegovom mišljenju, može rešiti samo ako kosovske elektrane budu proizvodile onoliko električne energije koliko je neophodno za potrebe svih potrošača na Kosmetu. No, one, što se pokazalo i na delu, to nisu u stanju da učine bez pomoći sa strane. Tu pomoć one moraju da prihvate, ali im se ona, kaže Ivanović, mora pružiti bez političkih premisa. Uostalom, Srbima, pogotovu onima na Kosmetu, nisu potrebni politički poeni, već električna energija, kako bi se zgrejali. U suprotnom, njihovo zdravlje, koje je već narušeno, može ozbiljno da se dovede u pitanje. Tim pre što oni, sem električne energije, nemaju alternativni način grejanja. Jer, po drva u svoje šume ne smeju da odu zbog neslobode kretanja, a nisu im putevi bezbedni ni do neke pumpe za gorivo. Dakle, smatra Ivanović, ovo je i humani i bezbednosni problem.

Politička ozbiljnost se, po mišljenju Olivera Ivanovića, očekuje i od privremenih kosovskih institucija, koje su svojevremeno dobile ovlašćenje da rešavaju probleme i u ovoj, energetskoj oblasti.

B. Radomirović
S. Ristić

-----------------------------------------------------------

EPS nudi pomoć

Ministarstvo rudarstva i energetike i Elektroprivreda Srbije pokušaće da u razgovorima sa Unmikom nađu rešenje za snabdevanje strujom srpskih enklava na Kosovu i Metohiji u narednom periodu, rečeno je juče u EPS-u.

EPS je spreman da obezbedi električnu energiju za stanovništvo u tim delovima pokrajine, ali očekuje probleme u pregovorima zato što Unmik ne može da obezbedi stabilno snabdevanje za ostali deo Kosova i Metohije.

Već dve nedelje EPS, uvek na molbu Unmika, povremeno šalje takozvanu havarijsku ispomoć u energiji u taj deo elektroenergetskog sistema, ali ne u određeno područje, jer Unmik to ne prihvata.

U EPS-u ističu da u ovom periodu imaju energiju samo za takvu havarijsku povremenu ispomoć, jer od 1. novembra EPS počinje da uvozi ugovorenu električnu energiju za zimski period, pa stalne isporuke Unmiku u većim količinama nisu moguće. (Tanjug)

-----------------------------------------------------------

Beriša: Restrikcije još nedelju dana

Sudeći po izjavi izvršnog direktora KEK-a Paljoka Beriše, u izjavi datoj lokalnom radiju "Kontakt plus" u Kosovskoj Mitrovici, situacija sa strujom neće se popraviti u narednih nedelju dana, tačnije do "povratka u pogon termoelektrane ’Kosovo B’ u Obiliću". Beriša tvrdi da je zbog velike potrošnje električne energije, koja premašuje 13.000 megavat-časova dnevno, elektroenergetska situacija na Kosovu izuzetno teška, s obzirom na to da je KEK u stanju da obezbedi svega 11.500 megavat-časova električne energije. Ponovo naglašava da su na Kosovu režimi podeljeni u tri kategorije – A, B i C (prema redovnosti plaćanja računa), kao i da je u ponedeljak iz Srbije uvezeno 1.500 megavat-časova.

Prema rečima Beriše, do petka bi trebalo da bude zatvoren tender za snabdevanje električnom energijom za sledeću godinu i prvi kvartal 2008. godine. On je izrazio nadu "da će se na tenderu pojaviti i EPS".

– Naime, sve isporuke električne energije Kosovu su na komercijalnoj bazi, budući da imamo dosta havarija u našim elektranama, pa je zato normalno da se prvo obratimo Elektroprivredi Srbije sa zahtevom da nam isporuči rezerve električne energije, ako ima – izjavio je izvršni direktor KEK-a radiju "Kontakt plus".