Važno je čitati

TEMA DANA
– Zamislite da na svetu nema knjiga. Zamislite da književnost nikada nije postojala. Zamislite da sve što je ikada zabeleženo, od samog početka, nije ništa drugo nego puki spisak godina, popis vladara, inventar epoha, a da nam je pismo poslužilo tek toliko da istaknemo nazive firmi, robne marke, etikete, u boljem slučaju da sastavimo deklaracije ili tehnička uputstva kako se služiti kojim proizvodom. Zamislite, dakle, da na svetu nema jedne jedine knjige…Ovaj, priznajemo težak zadatak, dao je sinoć, u Hali 1 Beogradskog sajma knjiga, naš poznati književnik Goran Petrović, na samom početku svoje besede kojom je svečano otvorio 51. međunarodni Beogradski sajam knjiga.

 Naravno, nastavak besede bio je Pohvala knjizi, a njoj se priključila i američka spisateljica Giš Džen koja je sinoć, predstavljajući američku literaturu, i SAD kao zemlju počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma, govoreći o lepoti čitanja, između ostalog, rekla: "Čitanje ističe odjek života – podzemne tokove ironije, i humora, i nijansi, i tajanstvenosti koje tiho hrane naše svakodnevno postojanje."

Čak i da pokušaju da poslušaju Gorana Petrovića, poštovaoci pisane reči, pisci, izdavači, čitaoci, svi koji su se okupili sinoć na svečanosti otvaranja 51. Beogradskog sajma knjiga, jednostavno ne bi umeli da zamisle sliku koju im je pisac predočio u eseju "Svet sa knjigama ili bez njih". Jer, taj bi svet, kako ga opisuje Petrović, izgledao ovako: prazna hala u kojoj smo se sinoć okupili, široki, ali daleki, betonski svod, prostor kojim nešto stalno huji, na kosmičku promaju vuče, gde je čas hladno, čas toplo, gde nešto progrejava odozgo, kroz svetlarnike, sunce, mesec ili zvezde, šta li je?

A knjiga – nema.

Svet bez knjiga, i bez književnosti, baš poput prazne hale Beogradskog sajma, bio bi, kako ga zamišlja poznati književnik, savršeni mehur civilizacije, lišen hiljadama godina beleženih osećanja, pojedinosti. "Ipak, to što knjige oko nas postoje, to što književnost postoji – nije dovoljno. Zamislite sada čovečanstvo koje ima sve te knjige, koje još uvek može da razgovara sa Aristofanom, Danteom, Rableom, Servantesom, Puškinom, Poom, Manom, sa našima, Andrićem ili Crnjanskim, zašto ne i sa nekim piscem koji ništa više osim obične, ljudske iskrenosti ne može tom razgovoru da priloži," rekao je dalje Petrović, ponovo upućujući prisutne na razmišljanje, tražeći od njih da zamisle čovečanstvo ("A to mi se čini kao još strašnije!", dodao je), koje sve to može, ali to isto i ne čini, već se zadovoljava čitanjem naziva firmi, robnih marki, etiketa, u boljem slučaju deklaracija ili tehničkih uputstava kako se se služiti kojim proizvodom.

Takva siva svakodnevica bila bi sasvim dovoljan razlog za osećaj bespomoćnosti i usamljenost, "bez obzira na to koliko se često rukujemo i pitamo za zdravlje, jer zapravo od sagovornika i ne očekujemo potpun odgovor". Izgovorivši rečenicu da je Sajam knjiga otvoren, Goran Petrović nije mogao da propusti da ne kaže: "Ali, to samo tako nalaže protokol, to nam se samo trenutno čini dovoljnim. Otvoriti bilo koju dobru knjigu je mnogo, mnogo važnije".

Pozdravljajući u ime američkih pisaca i izdavača sve koji su se sinoć okupili u Hali 1 Beogradskog sajma knjiga, Giš Džen, poreklom Kineskinja, i simbol multikulturalne Amerike, govorila je o važnosti mira, odnosno o ratovima koji u svetu stvaraju samo zlo. Giš Džen je kazala da je nedavno bila u Vijetnamu, gde su ljudi izrazito svesni činjenice da većina Amerikanaca posmatra njihovu zemlju kao ratnu zonu.

– Nervira ih to što je "Vijetnam" u Americi sinonim za vijetnamski rat; dok je za Vijetnamce, Vijetnam, kako obično kažu, ne rat, već zemlja. To je osećanje, pretpostavljam, blisko i vama – svest da u očima Amerikanaca vi ostajete zarobljeni u vašim najtežim trenucima. Drago mi je što sam ovde ne da bih posmatrala rat, već da bih upoznala vašu zemlju.

Govoreći da njen suprug radi u jednoj firmi i ima, ne jednog već dvojicu izuzetno sposobnih kolega koji potiču sa ovih prostora, američka spisateljica se poverila da su je uvek duboko pogađale njihove životne priče, jer ih je doživljavala na mnogo načina sličnim sebi. To su ljudi koji su preživeli potrese, i dijasporu, ljudi koji su morali da krenu ispočetka.

I život američke gošće se promenio na sličan način: potres je bila kineska revolucija: "Rat veoma drugačiji od vašeg, ali iznenađujuće sličan po posledicama koje je ostavio na obične građane. Moji roditelji su spoznali, kao i mnogi među vama, šta znači izgubiti članove porodice, svoju kuću, način života, svoju kulturu." Zaključujući da, ma koliko paradoksalno zvučalo, rat može doneti i nešto dobrog – može prouzrokovati još ratova, ali nam isto tako može pomoći da više cenimo mir, Giš Džen je kazala kako je na Jerusalimskom sajmu knjiga pre nekoliko godina romanopisac Dejvid Grosman pričao o tome da rat čini stvari većim od života, i da se na to lako možemo navići – kako čak možemo postati zavisni od toga.

– Mir donosi svakodnevicu. On je divan, bogat, strastven; ali je neobičan na običan način, što se lako može prevideti.

U tom, i takvom miru obraćajmo pažnju – sugerisala je Giš Džen, na male stvari, na vetar, na decu oko nas, na prijatelje, jer "poklanjajući pažnju takvim stvarima, mi činimo sebe ljudima.  To je, duboko verujem, naša najvažnija aktivnost. A ona se suštinski odgaja čitanjem".

Pisci ne posežu za oružjem, oni pažljivo vagaju svaku reč, oni – ali i njihovi čitaoci – razmišljaju, osećaju, sećaju se, smeju se.

Tako čovek vidi više, smatra američka autorka, čiji je roman "Žena za ljubav" upravo preveden na srpski jezik i objavljen u izdanju beogradske izdavačke kuće "Rad". Vidi više, i na različite načine: tako je i Džen Giš, zahvaljujući knjizi Rebeke Vest "Crno jagnje, sivi soko" kako je sinoć kazala – postala svesna da je bilo moguće ovde u Beogradu, pre 50 godina, videti seljaka kako vodi jagnje u predvorju hotela. "Vidim duh tog seljaka sada, svaki put kada uđem u svoj hotel, i time sam bogatija." 

Pokazujući tako vezu između sećanja, svakodnevice i budućnosti, i čitanja, Giš Džen je ustvrdila da dok čitamo "osećamo da je to svrha našeg postojanja na zemlji. Nismo tu da bismo insistirali na razlikama koje nas dele, niti da zbog njih ratujemo. Ovaj pažljivi mir – to je to."

-----------------------------------------------------------

Gosti, spremni za upoznavanje

Beogradski sajam knjiga koji će se u narednih sedam dana održavati u halama 1 i 14 Beogradskog sajma ima dugu tradiciju, a od pre četiri godine njoj pripada mlada, nova institucija zemlje počasnog gosta, koja je uvedena po ugledu na druge svetski poznate i cenjene sajmove knjiga kakav je, recimo, frankfurtski.

Prva zemlja gost Beogradskog sajma bila je Norveška, potom je gost bila Kanada, pa Francuska, a prošle godine Velika Britanija. Ove, 2006. godine, gost su Sjedinjene Američke Države. Da bi sama institucija počasnog gosta dobila posebnu "boju", lani su organizatori Beogradskog sajma knjiga uveli Otvorenu knjigu, koju će predstavnik SAD predati ovog puta predstavniku Italije, zemlje čija će literatura i kultura biti predstavljene 2007. na Beogradskom sajmu.

Kao i prethodne zemlje-gosti, tako će i SAD imati poseban štand u Hali 1, na kojem će predstaviti svoje pisce, prevodioce, izdavače i distributere, saopštava organizator Beogradskog sajma, jer je "uspostavljanje snažnih i živih kulturnih veza jedan od najvažnijih ciljeva naše kulturne politike, a institucija počasnog gosta može biti veoma važan doprinos njihovom ostvarenju."

Ovaj Sajam biće upamćen i po mnogim imenima stranih pisaca koji će ga posetiti; ako nam neka i nisu poznata, to zaista ne mora ništa da znači, upoznaćemo ih kroz razgovor i kroz knjige koje su, u većini slučajeva, naši izdavači već preveli na naš jezik.

Kao mala književnost koja zna da ima velikane ravne svetskim u literaturi, ali koji nisu čuveni u svetu, naučimo da upoznamo – kao i svet nas, ako pokazuje želju za tim – sve koji otvorenog srca dođu i pokažu razumevanje da nas shvate.

-----------------------------------------------------------

"Politikina" izložba

Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović svečano je juče otvorio izložbu pod nazivom "Nastaviće se..." koju je priredila AD "Politika" u Galeriji Hale III Beogradskog sajma. Izložba će predstaviti istorijat i presek rada kuće "Politika" od njenog osnivanja 1904. godine pa do danas.

-----------------------------------------------------------

Nagrade Foruma novinara

I ove, kao i prethodnih godina, novinari kulturnih rubrika svih medija, koji pišu o izdavaštvu, dodeliće poslednjeg dana Beogradskog sajma knjiga dve nagrade: najboljem izdavaču i izdavaču koji ima najprofesionalniji odnos prema novinarima.

Nagrada će biti uručena u nedelju, 29. oktobra, u 12 sati, na štandovima nagrađenih izdavača, a priznanja će uručiti Dragan Bogutović, novinar "Večernjih novosti" i predsednik Foruma novinara kulturnih rubrika koje pišu o izdavaštvu.

-----------------------------------------------------------

Susreti sa piscima

Preporučujemo čitaocima i posetiocima da obrate pažnju na raspored susreta sa piscima pojedinih izdavača. Raspored će biti istaknut na ulazu u svaki štand koji organizuje predstavljanje knjiga, a verujemo da će susreti obogatiti i slučajnog prolaznika koji iz (dragocene!) radoznalosti svrati na taj štand.

-----------------------------------------------------------

Bez glasne muzike

Beogradski sajam knjiga uvek se održava u dve hale Beogradskog sajma: u Hali 1, u takozvanoj Areni, i u prstenu, i u Hali 14. Već odavno, uvedene su ulice i avenije koje nose imena poznatih pisaca, a i ove godine će se izdavači pobrinuti da animiraju čitaoce, raznolikim i bogatim sadržajima na štandu, ali i "enterijerom" štanda.

Glasna muzika, kojom su se ranije, takođe, privlačili čitaoci a na koju su se ranije bunili "susedi", ove godine neće odjekivati, pa će (doduše u malo zagušljivoj atmosferi jer rashladni sistem ni ove godine nije ugrađen) čitaoci i posetioci mirno moći da listaju knjige, a ako su uspeli da sačuvaju i neki dinar tokom godine, i da ih kupe.