Godzila i Rašomon

Nasuprot uobičajenim tabelama o redosledu snaga u svetu, opet smo se uverili da su najjače –potcenjene sile, priroda i saosećajnost. Svima su nam, koliko god bili opterećeni kolektivnim ili brigama o samima sebi, srca zadrhtala zbog cunamija koji je, posle strahovitog zemljotresa, opustošio delove Japana.

Uz zdušna saučestvovanja s postradalima, pomaljala se strepnja za sudbinu čovečanstva. Kad je samo 50-ak meseci posle kataklizmičnog cunamija u Indijskom okeanu, koji je odneo 230.000 života, došlo do potopa na obalama Tihog okeana, nije li na redu Atlantski okean a za njim, na drugi način, i manje „bare”? Preti li iz oštećenih nuklearki novi Černobilj?

U opticaju su, doduše, i optimističke fantazije. Po njima, možda je voda,koja je, kao vitalno dobro, bila i ostala povod za sijaset vojnih sukoba,„rešila” da uzburkavanjem prinudi armije da se pretvore u misije za spasavanje davljenika.

Ovako ili onako, za tili čas smo se našli u ulogama filmskih hitova. Prigodno, baš japanskih,„Godzile” i „Rašomona”. Dva simbola: nesavršenosti civilizacije pri suočavanju s nepredvidljivim udarom „morskog čudovišta”, i različitog svedočenja o tome šta nam se sve i zašto događa.

U ovim trenucima se kao godzila naziru mogućne teške globalne posledice japanske drame, pogotovu u sadejstvu s političkim potresima u arapskom svetu. Prognoze su rašomonske. Nafta će nastaviti da poskupljuje, recesija će se produbiti, smanjiće se pomoć siromašnim zemljama,slute katastrofičari, a „Volstrit džornal” prenosi utešitelje koji procenjuju da će negativne posledice biti „ograničene i na nacionalnom i na internacionalnom nivou” i da sledi „obnoviteljski bum”. Si-En-En upozorava, pak, da je rekonstrukcija „maraton koji samo na startu izgleda kao sprint”…

Očigledna je, u svakom slučaju, sve veća povezanost sveta, potvrđujući krilaticu da se „i treptaj letira (a kamoli razaranje u industrijskoj velesili) oseti na drugom kraju planete”. Japan važi za zemlju s najboljom odbranom od zemljotresa i cunamija, ali je ipak sada pretrpeo vanredno velike ljudske i materijalne gubitke, što je nagnalo mnoštvo nespremnijih nacija da preispitaju svoje mere bezbednosti, ne samo protiv elementarnih udara.

Svesne su da bi posledice trusa, kakav je zadesio Zemljuizlazećeg sunca, bile višestruko pogubnije, a ipak mahom priznaju da neće moći da povećaju svoju otpornost na nalete „godzile”. Uglavnom se pravdaju, čak i Amerikanci, da usred finansijskih posrtanja, s nedovoljno sredstava i za ublažavanje niza tekućih nevolja, ne mogu da izdvajaju i novac za „eventualnosti”, pa i da im sistemi nisu podešeni za dugoročnu neoružanu preventivu.

Kao „godzila” se širom planete, i ovde, predstavlja i svetska ekonomska kriza, dok utvrđivanje neposredne odgovornosti za domaće greške liči na „rašomon”. Propoveda se, ujedno, da prevelike socijalne razlike i organizovani kriminal podrivaju sisteme, a ipak obe te „nemani” rastu dok se političari glože oko uzroka krize i metoda da se izađe iz nje.

Takođe, kao glavnog krivca za lokalne nesreće, neki vide u globalizaciji, procesu kojim su se Kina, Indija i Brazil uzdigli do statusa ekonomskih sila. Širi se i ljutnja zbog poskupljenja hrane i energenata, iako je do skoka cena došlo, dobrim delom, zato što je za potrepšitinama povećana tražnja, pri ostvarivanju univerzalno proklamovanog cilja –da se što veći broj ljudi izvuče iz oskudice i postane deo „potrošačke klase”. Bitno se razlikuju i svedočenja o najvećim bojištima današnjice, u Avganistanu i Iraku: dok jedni tvrde da bi vraćanjem trupa odande uštedeli novac neophodan oživljavanju privreda, drugi misle da bi povlačenjem obodrili teroriste…

Muamer Gadafi bi mogao da se doživi i kao personalizacija pomenutih širih kontradikcija. I UN i EU i SAD su ga sankcionisale kao „godzilu” a njegovu sudbinu ipak prati „rašomonijada”. U međunarodnoj zajednici još nema jedinstvenog stava o dozama angažovanosti protiv njega, iako se procenjuje da bi napredovanje Gadafijevih snaga moglo da arapski „politički cunami”, ka demokratizaciji, preokrene u suprotnom pravcu, ka učvršćivanju autokratija…

Znaju se zone podložne razornim zemljotresima i cunamijima,ali se ne zna kada će i kojom snagom oni udariti,priznaju seizmolozi. S ljudskim poretkom je „isto to samo malo drugačije”: i kad padnu „godzile” –Berlinski zid, giganti Volstrita i tvorevine „doživotnih” vladara –nastavlja se „rašomonijada”. Sada: u pokušajima da se sagledaju „nesagledive posledice”, različitih a istovremenih, vanredno jakih potresa na proširenom Bliskom i razvijenom Dalekom istoku, koji su već uvećali nespokoj i Zapadu i Severu i Jugu…