Hitlerov vajar

Specijalno za "Politiku"
BEČ – Polemika oko toga gde počinje umetnost a gde prestaju granice njenog dobrog ukusa postaje sve komplikovanija. Dok se svetska štampa takmičila u objavljivanju svežih podataka iz nacističke prošlosti Gintera Grasa, najviše šokirana činjenicom da se dobitnik Nobelove nagrade za književnost dobrovoljno pridružio esesovcima, Arno Breker, tvorac slike idealnog arijevca i Hitlerov omiljeni vajar, doživeo je posthumnu retrospektivu svojih dela u pokrajinskom Domu Šlezvik-Holštajn, u nemačkom gradu Šverinu.

Izložbu pod nazivom "Stavljeno na diskusiju: vajar Arno Breker" koja traje od kraja jula i tek se sada, s poslednjim danom oktobra, gasi, videlo je blizu 15.000 posetilaca. Sedamdeset skulptura i reljefa potiču iz privatne kolekcije umetnikove udovice Šarlote Breker, a izložbu je finansiralo pokrajinsko ministarstvo za kulturu. Najpoznatiji eksponati bili su skulpture "Vager" i "Veger" sa izložbe u pariskoj Oranžeriji 1942, kao i sportski trofeji dizajnirani za berlinske Olimpijske igre 1936. 

Salvador Dali je Brekera nazivao "najvećim vajarom dvadesetog veka" a divili  su mu se Mark Šagal, Žan Kokto, Maks Ernst, Henri Mur, Rudolf Nurejev, Džozef Bojs, Marlen Ditrih, ser Piter Justinov, ali i Staljin koji ga je, i pre i posle Drugog svetskog rata, pozivao da radi u Sovjetskom Savezu. 

Nemački akademici, pripadnici jevrejske zajednice, intelektualci, desničarski ekstremisti i neoliberali nedeljama su sipali paljbu jedni na druge sa svojim "za i protiv". U nedeljniku "Štern" u članku pod nazivom "Između Hitlera i Koktoa" Anja Lezel je primetila da "toliko vike oko umetnosti dugo nije bilo".

Kurator izložbe Rudolf Konrads i gradonačelnik grada Šverina Herman Jungans mišljenja su da je ideja za organizovanje Brekerove retrospektive didaktičke prirode i da je zamišljena kao primer na koji način umetnost može da se zloupotrebi u ideološke svrhe. Svoju odluku da i pored burnih protesta u početku, ipak nastavi sa prikazivanjem izložbe, Konrads opravdava potrebom da se šira javnost upozna i sa istorijom umetnosti Trećeg rajha, kao i da drugim umetnicima – Herbertu fon Karajanu i Hajncu Rimanu – bliskost sa Hitlerom nije škodila karijeri. Izložba je, ipak, bila nakratko zatvorena posle letošnjeg upada maskiranih demonstranata koji su skulpture obložili toalet-papirom i obukli ih u komičnu odeću.

Ono što je interesantno jeste da je, mnogo pre svog raskrinkavanja u javnosti, upravo Ginter Gras podržao ovu inicijativu. Prema "Njujork tajmsu" književnik je izjavio kako "izložba može da pomogne da se dobije odgovor na bolno pitanje kako talentovani umetnici i mislioci mogu da prihvate takve ideologije".

Arno Breker je bio Hitlerov prijatelj i lični "turistički vodič" kroz opljačkanu Evropu, naročito kroz Pariz u kojem je briljirao kao firerov lični učitelj istorije umetnosti i kao neko ko mu je davao "lekcije o umetničkim delima koja su izložena u Luvru". Breker se sve do smrti 1991. nije previše trudio da se ogradi od svoje prošlosti. Nemačkoj se u jednoj stvari mora odati posebno priznanje – zemlja koja se nije plašila da se suoči sa svojim ličnim demonima ne okreće glavu ni od ove kontroverze.