CENA SAGLASNOSTI

Postoji jedna narodna pričica pod nazivom "Tamni vilajet", koja, ukratko, govori o čoveku koji je, išavši šumom, upao u mračnu pećinu. U njoj se ništa nije videlo, jedino se pod nogama osećalo nekakvo krckanje sitnih kamenčića. Čoveka u pećini dočeka glas da može da uzme te kamenčiće, ako hoće; glas ga je ujedno upozorio da, ako i uzme kamenčiće, kajaće se, i ako ne uzme, opet će se kajati. On odluči da uzme samo nekoliko komada. Po izlasku iz pećine, na svetlosti, video je da to nisu obični kamenčići, već drago kamenje i dijamanti! I zaista, beše tako kao što mu je rekao glas u pećini – da nije uzeo ništa, kajao bi se što nije, ovako je uzeo malo, pa se opet pokajao što nije uzeo još više!

Priča o tamnom vilajetu je paradigma za mnogo štošta u Srbiji, između ostalog, i za odnos između poteza koje vuku političke stranke i reakcije birača na te poteze. Poslednja aktuelna tema je ona oko postignutog konsenzusa o novom predlogu ustava. O tome postoji dogovor svih parlamentarnih stranaka. Ali, izvesno je da posle referenduma dolaze izbori na kojima se neće glasati samo "za" i ,,protiv", kao što je to slučaj na glasanju za ustav. Tek tada će se jasno videti kako na jedinstvo oko ustava reaguju pristalice i birači pojedinih stranaka, s obzirom na ogromne razlike između pojedinih partija o mnogim drugim pitanjima koja nisu u vezi s ustavom, i na razlike među biračima, koje nisu ništa manje. Dakle, da li će birači kazniti ili nagraditi svoje stranke zbog toga što su uspele da se "sve" dogovore o temi kao što je ustav? Da li su svi glasači Demokratske stranke zadovoljni što im je lider postigao kompromis i dogovor s ,,omraženim" im radikalima, i obrnuto? Šta misle zaljubljenici u monarhiju i ravnogorski pokret o tome što je novi ustav delom čedo i njihovih "prirodnih neprijatelja", socijalista? Da li će postignuto jedinstvo pojedinim strankama više koristiti ili će im štetiti?

Načelno, naši ljudi vole da vide jedinstvo, sabornost i slogu, stvarnu ili prividnu. S tvrdnjom koju smo postavili u jednom istraživanju – koja je glasila "zbog stranaka ne možemo da postignemo slogu oko najvažnijih pitanja" – složilo se neverovatnih 82 odsto ispitanika! To je bilo malo pre nego što je uopšte i pokrenuta priča o referendumu i ustavu. Poslednje istraživanje pokazuje slične tendencije, ali s nešto većim oprezom: s tvrdnjom da je "dobro što su se sve stranke složile oko predloga novog ustava" saglasilo se 70 odsto anketiranih. To, međutim, ipak nije apsolutni konsenzus. Onih koji se s ovom tvrdnjom nisu složili ili su neodlučni je 30 procenata. Možda se baš među onima koji nisu oduševljeni tim jedinstvom nađe jedan broj glasača pojedinih stranaka koji im je potreban da pređu neophodni cenzus od pet odsto.

Interesantno je da lideri pojedinih stranaka pokušavaju da balansiraju i da upućuju poruke kojima se trude da odgovore različitim očekivanjima svojih birača. Tako, lider Demokratske stranke Boris Tadić tvrdi da je nesrećan zbog toga što nije bilo javne rasprave i da su neka rešenja mogla biti i bolja; Vuk Drašković tvrdi da njega i njegovu stranku, SPO, niko ništa nije pitao u vezi sa novim ustavom; Ivana Dulić-Marković iz G 17 plus otišla je najdalje time što je izjavila da će čak bojkotovati referendum. Na ovaj način ponašaju se lideri stranaka koji osećaju da im jedinstvo s nekim drugim strankama neće doneti samo pozitivne poene. Koliko će takve poruke imati pozitivnog efekta, a koliko će zbuniti glasače i stvoriti situaciju u kojoj oni ni ne prepoznaju šta njihovi lideri misle, ostaje da se istražuje i analizira.

S druge strane, sigurno je da postignuti konsenzus nekim strankama nimalo neće škoditi. Reč je pre svega o DSS-u koja će zasigurno kapitalizovati (gotovo izvestan) referendumski uspeh i prikazati ga i kao stranački uspeh i glavni adut pred sledeće izbore. Ujedno, naša istraživanja su pokazala da birači ove stranke najviše veruju u ono što govori njihov lider. Ni radikale neće previše boleti glava. Najpre, partijska identifikacija i disciplina kod njihovih birača veoma je jaka. Ujedno, njihov ovdašnji lider Tomislav Nikolić je birače na poslednjem otadžbinskom kongresu svojim nabrajanjem šta je sve "njihovo" prošlo, ubedio da je predlog ustava u velikoj meri i radikalski, pa zašto njihovi birači ne bi bili zadovoljni takvim rešenjima.

Pojedine stranke nakon završene euforije oko referenduma i ustava treba, dakle, da se zamisle i "prokuže" kakva je temperatura njihovog biračkog tela posle referenduma. Lideri često računaju na poslovičnu zaboravnost birača, ali ni to nije večno. Naravno, neće se glasači na izborima opredeljivati samo na osnovu toga kako su se stranke ponašale pred referendum i na osnovu toga što su postigle konsenzus s nekim koga bi njihovi birači radije izbegli, iako je sigurno da će biti i takvih. Ali glasovi su za stranke kao dijamanti – glas po glas, procenat po procenat, i to može značiti ulazak u parlament ili ,,političku komu", ili takav broj mandata koji im "za dlaku" onemogućava da uđu u izvršnu vlast. Ipak, ovo rasvetljavanje tamnog vilajeta u rukama je političkih stranaka.

Član istraživačkog tima Cesida