Stečaj ili opstanak „Avala filma"

Rukovodstvo i sindikat preduzeća „Jugoeksport Avala film internacional” održaće danas u podne u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu konferenciju na kojoj će, još jednom, nadležnim organima postaviti pitanje: „Šta država želi od ’Avala filma’ – stečaj ili opstanak?”. Namera je da se ukaže na problem propadanja „Avala filma” koji se ne rešava godinama.

Prvog novembra 1990, posle referenduma među zaposlenima, „Avala film” je pripojen preduzeću „Jugoeksport”. Polovinom maja 1991, usvojen je akt o osnivanju deoničkog društva „Jugoeksport Avala film internacional” (51 odsto pripada „Jugoeksportu”, a 49 odsto „Avala filmu”). Od tada do danas pravni status „Avale” se nije menjao, a najveće gubitke „Avala” je pretrpela tokom devedesetih godina zbog embarga i stečaja „Jugoeksporta”.

Do 2000. kada je samostalno proizvela poslednji film „Senke uspomena” Predraga Velinovića, u produkciji „Avala filma” nastalo je 400 dokumentarnih i 200 igranih filmova koje su režirali mnogi poznati reditelji SFRJ i Srbije, i oko 120 koprodukcija („Dugi brodovi”, „Džingis Kan”, „Marko Polo”...) sa stranim partnerima.

Vlada dr Zorana Đinđića donela je, u svom mandatu, zaključak da se „Avala film” revitalizuje uz pomoć države. Ideja je bila da se kompenzaciono „Jugoeksport” oslobodi dugovanja prema državi, a da država preuzme njihovih 51 odsto udela u preduzeću, ali je posle atentata na premijera Đinđića sve zaustavljeno.

Krajem 2005, kao predsednik UO „Jugoeksport Avale”, Branislav Lečić pokrenuo je ideju o formiranju zajedničkog preduzeća sa fondom „Stadluks investment” iz Luksemburga, koji bi za uloženih 330.000 evra potencijale „Avale ” uzeo u zakup na 15 godina. Prema nacrtu ugovora, „Stadluks” je trebalo da u tri faze investira 80 miliona evra: u prvoj fazi za obnovu laboratorije za postprodukciju i obradu tona, u drugoj za opremanje tehnikom, a u trećoj za izgradnju filmskog grada. Međutim, o sklapanju takvog ugovora niko nije bio obavešten, ni ministarstva kulture, privrede i privatizacije, niti Ministarstvo finansija, a ni Agencija za privatizaciju, pa je sve stopirano. Krajem 2008, za „Avala film” su bili zainteresovani američka investiciona kompanija „Saliport global” i konsultantska agencija „Fajsti”, ali su i oni odustali, o čemu je „Politika” tada pisala.

Ideja doskorašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića bila je da se budući kupac obaveže da ne menja delatnost „Avala filma”, a filmski radnici smatraju da sada nema političke volje da ovaj problem bude rešen.

U posedu „Avala filma”, koji zapošljava 84 radnika, nalazi se 30,3 hektara zemljišta i 23.000 kvadratnih metara objekata i poslovnog prostora, a poslednji put vrednost „Avala filma” procenjena je na 42 miliona evra.

Studio „Avala film” osnovan je 1945. odlukom vlade FNRJ, a prvi film koji je samostalno snimljen bio je „Slavica” Vjekoslava Afrića. Naše najstarije filmsko proizvodno preduzeće izgrađeno je po uzoru na „Ćinećitu”, čak su raspored studija i razmak između njih isti kao u čuvenom italijanskom filmskom centru.

Prvi procvat „Avala film” je doživeo za vreme rukovođenja Ratka Draževića. Tada su u „Avali” radili Borislav Mihajlović Mihiz i Slobodan Selenić, Miroslav Krleža je napisao scenario koji nije realizovan, snimali su Bauer, Mitrović, Hadžić, snimljeni su „Skupljači perja” Aleksandra Petrovića, a radili su i crnotalasovci. Nivo produkcije bio je 10 filmova godišnje, pokrenute su međunarodne koprodukcije, Andžej Vajda je snimio „Sibirska lejdi Magbet”, a Vitorio de Sika, Nikolas Rej, Orson Vels, Dejvid Lin, Entoni Kvin, Kirk Daglas, Omar Šarif i Alen Delon dolazili su u studio na Košutnjaku.

Drugi umetnički i ekonomski uspon „Avala filma” bio je pod rukovodstvom Dragiše Gileta Đurića, kada je Želimir Žilnik za „Rane radove” nagrađen „Zlatnim medvedom” u Berlinu, 1974. „Avala” je pripojena Centralnom filmskom studiju „Košutnjak, a tokom sedamdesetih i osamdesetih godina održavan je kvantitet produkcije.

Ivan Aranđelović

---------------------------------------------------

Opasnost: odlaganje postupka privatizacije

U poslednjoj SWOT analizi Agencije za privatizaciju, dokumentu koji je dostupan na internetu, kao prednost „Avala filma” ističe se: „instalisani filmski kapaciteti: filmska studija i osposobljeni stručni kadar, kao i ime na tržištu”. Pod stavkom šanse navodi se: „privući strane filmske producente za snimanje i pronalaženje strateškog partnera u kinematografskoj delatnosti”. Za nedostatak konstatovana je „zastarela filmska tehnika”, a kao opasnost navodi se „odlaganje postupka privatizacije”.