NATO ubija, Srbija plaća

Veće Opštinskog suda u Novom Pazaru, kojem je predsedavao sudija Šefkija Kalač, nedavno je donelo prvostepenu presudu kojom se državi nalaže da isplati odštetu od ukupno 13,5 miliona dinara naslednicima petoro građana poginulih prilikom vazdušnog napada NATO-a. Reč je o tragediji koja se dogodila u ranim popodnevnim satima 31. maja 1999. godine, kada je avio-bomba pogodila stambenu zgradu u Ulici Stevana Nemanje, pri čemu je poginulo 11 ljudi.

Među njima je bilo i rezervista čije su porodice već dobile odštetu jer su njihovi najbliži poginuli kao pripadnici vojske, kao i civila čije porodice nisu želele da traže odštetu ili iza kojih nije ostao niko od naslednika. Pomenuta presuda je značajna jer je prvi put državi naloženo da plati odštetu za smrt civila koji su poginuli prilikom dejstava zapadne vojne alijanse.

– Za svaku pogibiju neko mora da bude odgovoran, objektivno ili subjektivno. Tako je i u obligacionim odnosima. Rat je društvena pojava, države imaju vojske i ulažu u njih da bi sačuvale teritorijalni integritet i život svojih građana. Vojska Jugoslavije se časno borila 1999. godine, ali je pitanje sa kakvim tehničkim mogućnostima. Za njenu tadašnju opremljenost odgovorna je država, dakle posredno i za pogibiju građana koje njene oružane snage nisu uspele da zaštite – objašnjava Dragan Novović, advokat koji zastupa 22 naslednika petoro poginulih Novopazaraca.

Odšteta i na zapadu

Po njegovim rečima, zbog ovog vazdušnog napada u kojem je poginulo 11 ljudi, među njima i dvogodišnji Marko i njegov otac Vladan Simić, bilo je planirano i pokretanje tužbe protiv NATO-a, ali nisu prikupljena neophodna sredstva za ovu pravnu bitku. Novović napominje da isplata odštete poginulim civilima od strane Srbije ne može ugroziti pravo i na eventualnu isplatu odštete od država NATO-a. Ovaj advokat aktivan je i u slučaju "Varvarin" pred nemačkim sudovima, odnosno zahtevu za odštetu porodicama civila poginulih 30. maja 1999. prilikom bombardovanja mosta u ovom gradu.

– Jednostavno rečeno, Srbija bi trebalo da isplati odštetu civilima poginulim tokom rata 1999. godine, a zatim da kao država postavi pitanje ratne odštete. Upravo ovaj argument čuo se i na jednoj sudskoj raspravi u Nemačkoj u vezi sa slučajem "Varvarin", kada je rečeno da ratnu odštetu treba da traže države a ne pojedinci. Problem je što se pitanja ratne odštete provlače decenijama, zbog čega bi svaka država morala da blagovremeno i adekvatno obešteti svoje građane a kasnije da ta sredstva potražuje od države koju tereti za ratnu štetu – objašnjava Novović.

Kako "Politika" nezvanično saznaje u Ministarstvu odbrane, pravnici ove institucije već su podneli žalbu na presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru.

"Problem legitimacije"

Oni su svoj stav bazirali na "problemu legitimacije", odnosno da li je ispravno što je tužba podneta baš protiv Ministarstva odbrane, a ne nekog drugog državnog organa.

– Ne sporimo pravo porodica žrtava bombardovanja da dobiju odštetu, ali ako se odštetni zahtevi za sve što se dešavalo tokom devedesetih prebace na teret Ministarstva odbrane, Srbija više neće imati vojsku. Mi isplaćujemo odštetu porodicama poginulih pripadnika vojske, odšteta naslednicima nastradalih civila morala bi da ide po nekoj drugoj liniji. Ako bi se uvela takva praksa, neko bi mogao da traži od nas da platimo i materijalnu štetu nanetu tokom bombardovanja jer nismo zaštitili svoju teritoriju – kažu u Ministarstvu odbrane.

Po rečima našeg sagovornika, koji je želeo da ostane anoniman, pitanje isplate ratne štete civilima mora se rešavati na državnom nivou, a ne od slučaja do slučaja. Drugostepeno suđenje u vezi sa pogibijom građana Novog Pazara održaće se u Okružnom sudu u ovom gradu, kada će biti odlučeno da li će i kako Srbija isplatiti odštetu porodicama civila koje je usmrtila bomba NATO-a.

-----------------------------------------------------------

Odgovornost države

– Država odgovara za rad svojih organa kao što je vojska. Ako je bilo propusta, poput zakazivanja sistema za uzbunjivanje – zbog čega su nastupile teške posledice, postoji odgovornost države. Međutim, ne može se jedna presuda u vezi s pogibijom civila tokom bombardovanja automatski "preslikati" na sve slične slučajeve – kaže Vesna Sekulić, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, naglašavajući da ne može da komentariše presudu suda u Novom Pazaru upravo zato što joj nisu poznati detalji iz ovog predmeta.

Po njenim rečima, o tome koji će državni organ ispred države plaćati odštetu zavisi od podnosioca tužbe koji predlaže sudu koji organ treba da plati odštetu. Inače, u Prvom opštinskom sudu vodi se postupak za plaćanje odštete porodicama civila poginulih prilikom bombardovanja mesta Murino u Crnoj Gori. Mesna nadležnost suda određena je po sedištu državnih organa tadašnje SR Jugoslavije.