Automobilska elita u Beogradu

Beograd je, pored Ženeve, do pre nekoliko godina, bio jedini grad u Evropi u kome se salon automobila održavao svake godine sa kompletnim programom. A kako i ne bi, jer je počeo još davne 1938. godine, na inicijativu ljudi iz „Dajmler Benca”, a po odobrenju Međunarodnog društva konstruktora.

Čast, da postane organizator, jednog od tada devet zvanično registrovanih salona automobila u Evropi, Beogradskom sajmu je dodeljena saglasnošću Stalnog međunarodnog biroa proizvođača motornih vozila.

Tako je Beograd postao jedna od metropola svetske automobilske industrije, pogotovu za Jugoslaviju i ovaj deo sveta. Reka Sava je tihi svedok svega što se događalo u auto-industriji, za sve ovo vreme, jer je, za više od 60 godina postojanja, sajam neodvojiv deo njenih obala.

Interesovanje izlagača bilo je toliko da su i pored povećanog broja paviljona svi štandovi i prostori još tokom izgradnje bili izdati. Tadašnja uprava morala je da odbije 147 izlagača, za koje nije bilo prostora. Izgradnjom sajmišta na levoj obali Save (starog sajmišta) Beograd je dobio svetski važnu priredbu koja se održala do danas.

Već na prvom međunarodnom salonu, održanom od 5. do 15. marta 1938. godine, predstavila se elita, tadašnje svetske industrije automobila. Mnoga od tih imena i danas predstavljaju vodeće proizvođače i nosioce tehničko-tehnološkog napretka ove moćne industrijske grane.

Više od 40.000 posetilaca divilo se tadašnjem vrhu auto-industrije. Grupaciji „Auto-union” tada su pripadali „Audi”, „DKV”, „Horh” „Venderer” iz Nemačke. Iz Austrije su došli „Štajer” i „Adler” a iz Čehoslovačke „Škoda”„Java” i „Aero” koji više ne postoji a proizvodio je automobile sa dvotaktnim motorima. Najzapaženiji izlagači su bili: „Opel”, BMV, „Ford”, „Fijat”, „Dodž”, „Ševrolet”, „Bjuik” i „Mercedes Benc”. Pored limuzina važno mesto u prvoj sajamskoj postavci zauzimala su privredna vozila. U Beograd su došli „Mercedes”, „Busingen AG”, „Vumag” i „Krup”.
Do Drugog svetskog rata, kada je došlo do prekida održavanja i svih sličnih manifestacija širom Evrope pa i sveta, održana su još dva salona, 1939. i 1940. godine kad je već u nekim delovima Evrope počeo rat.

Posle prekida održavanja Salona automobila u ratnim godinama nastavljeno je 1957. godine, kada se ova priredba održava u sklopu Međunarodnog sajma tehnike. Takve izložbe održane su 1957, 1959. i 1961. godine. Održavanje Međunarodnog salona automobila, kao samostalne sajamske priredbe nastavljeno je 1965. godine. Uz saglasnost Stalnog međunarodnog biroa proizvođača motornih vozila, koji, današnji salon u Beogradu vodi u svom kalendaru kao jednu od zvaničnih manifestacija ove vrste sa najdužom tradicijom u svetu.

Prvi, samostalni, posleratni, Međunarodni salon, održan je 1965. godine na, osam godina ranije, izgrađenom novom prostoru, Beogradskog sajma, na desnoj obali Save. Originalnost arhitektonskog rešenja uz sklad oblika i izložbenog prostora, novoizgrađenog Beogradskog sajma doprineli su impozantnosti izlaganja na ovoj uglednoj svetskoj manifestaciji automobilske industrije. Sve ostalo je, zapravo, naša auto-istorija ali Evrope i sveta.

„Politikin” auto-dodatak za prvi sajam

„Politika”, svedok vremena je još tada napravila prvi auto-dodatak. Svakoga dana, za sve vreme održavanja sajma, na četiri strane, opisivana su sajamska događanja. Za sve koje nisu mogli da stignu iz unutrašnjosti i vide ovaj krem auto-industrije sveta.