Šminkanje ili farbanje

Koliko puta ste čuli frazu o pregovorima „Beograda i Prištine”? Da li vam je tu nešto zasmetalo? Ako nije, pokušajte s proširenom varijantom: „Srbija je spremno dočekala pregovore Beograda i Prištine”. E, tu se već buni elementarna logika i nužno postavlja pitanje: otkud sad treći akter? U početku je možda ova igra s nazivima i bila opravdana, ali daljim insistiranjem na takvoj formulaciji ulazimo u opasne vode. I, dolazimo do prvog pravila u vezi sa „šminkanjem” pomoću fraza: ispravna korektivna šminka mora biti vremenski ograničena.

Pravila i mane ulepšavanja istine naročito se uočavaju u oblastima u kojima se barata egzaktnim podacima. Konkretno, pogledajmo kako smo predstavili ovogodišnji budžet Srbije. U praksi, osnovna podela budžeta je na: razvojne i socijalne. U prvom slučaju, sav novac bacate u igru zvanu dalji razvoj po svaku cenu. U drugom, sav novac koji ste teškom mukom nagrebali po loncu zvanom državni budžet, namenjujete socijalnim korisnicima, kako bi preživeli. Ali, mi smo, bar prema onome kako je rečeno, uspeli da napravimo budžet koji je u isto vreme i razvojni i socijalni! Zato se već sada, a tek smo ušli u treći mesec, sindikatima obećava da će povećanja plata dobiti uskoro, čim dođe do rebalansa postojećeg budžeta. Pravilo broj dva: posle dugog stajanja, šminka naglo otpada.

Pravilo tri: pod korektivnim šminkanjem podrazumevaju se i neki procesi. Pogledajmo, na primer, čemu se sve pribegava kad su u pitanju radikalna poskupljenja osnovnih životnih namirnica. Prvo se država oglasi oštrim upozorenjem da neće dozvoliti tako visoke cene i da će intervenisati robom iz rezervi, Na kraju, roba iz rezervi dobije cene koje su samo za nekoliko procenata niže od onih kojima su, obično monopolisti, zaplašili narod.

Da se, odmah, razumemo. Ne postoji na svetu vlada (savezna ili na lokalu), ne postoji menadžment kompanije, a da povremeno ne primenjuje korektivno šminkanje – da prikrije sitne nedostatke ili da podvuče i pojača svoje parcijalne uspehe. Problem nastaje kada se to pretvori u trajno farbanje istine. Tada to što se krije od drugih postaje nerešivo za one koji taj problem moraju da rešavaju. Podsetimo se samo nekih afera koje su u poslednjih nekoliko godina potresle svet biznisa. Velike svetske korporacije, od energetike do prehrane, prikrivale su istinu o svom lošem poslovanju, sve dok se nisu raspale kao mehur od sapunice. U tome su im pomagale renomirane revizorske kuće. Kako su to svi oni, naprečac, postali prevaranti? Ili nesposobni biznismeni? A do tada su vodili izuzetno uspešne korporacije? Da li je odgovor u preteranom šminkanju istine? I u tome da su nerealno verovali da će se izvući, pa kupovali vreme, uz pokriće revizorskih kuća?

Nova (rekonstruisana) vlada Srbije ima novu šansu. Čekaju je stari problemi, a na njoj je da odluči hoće li koristiti i stare metode? Ili će se okrenuti novom načinu rada? Nova šminkanja istine, poput najave odlaganja otplate dugova građana, teško su podnošljiva. I građanima kojima su namenjena, i vladi koja ne može pobeći od obaveze pronalaženja brzih i efikasnih rešenja.