Proleće – uzrok umora, pospanosti i bezvoljnosti

Slaba koncentracija, pospanost, brzo zamaranje, malaksalost i osećanje bezvoljnosti samo su neki od simptoma na koje se ovih dana žali veliki broj ljudi. Karakteristični su za prolećnu malaksalost, koja se javlja kao posledica zimskog načina ishrane, ali i zbog smanjenog nivoa serotonina, a u nekim slučajevima i zbog problema sa niskim krvnim pritiskom.

Oni koji imaju ove simptome, objašnjava dr Jelena Popović iz Doma zdravlja „Zvezdara”, ne treba da brinu i da se pitaju da li su u depresiji, ili su bolesni. Najverovatnije pate od prolećnog umora.

– Hormoni i biohemijski procesi u telu imaju izvestan uticaj na promene u ponašanju u toku različitih godišnjih doba. U vreme zime, u telu se luči visok nivo melatonina, hormona koji diriguje ritam spavanja i budnosti. S dolaskom proleća, receptori u oku zaduženi za percepciju svetla registruju povećanu količinu dnevne svetlosti i dalje šalju signale mozgu da, putem negativne povratne sprege, smanji lučenje melatonina. Kako nivo cirkulišućeg hormona u krvi opada, tako se povećava period budnosti. U proleće raste nivo drugih hemijskih supstanci, poput serotonina. Ovaj neurotransmiter odgovoran za dobro raspoloženje mogao bi biti i uzrok rasejanosti, gubitka energije i entuzijazma koji karakterišu prolećnu groznicu – objasnila je dr Popović.

Lekari ističu da su nagle temperaturne promene, kolebanje atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha osnovni parametri na koje organizam reaguje i registruje pre nego što smo mi toga svesni. To je praktično reakcija organizma na stres. Tada dolazi do skoka pritiska, otežanog disanja, vrtoglavice, nesvestice, a ponekad i lupanja srca. Doktorka Popović naglašava da je tačno da se sa lepim vremenom sve budi, da „bujaju” hormoni i da kod većine ljudi postoji „nalet” pozitivne energije i optimizma, ali da kod određene grupe ljude može da se javi i depresija.

– Temperaturne promene najteže podnose hronični pacijenti sa visokim pritiskom i respiratornim oboljenjima, a često dolazi do pogoršanja reumatoloških i dermatoloških bolesti. U toku zime, fizički neaktivan organizam se istroši u borbi sa hladnoćom i teškom hranom, pa praktično nespreman dočeka proleće.

Da bi se olakšala adaptacija na nove klimatske uslove, ne treba se dodatno opterećivati preteranom fizičkom aktivnošću niti pretrpavati poslovnim obavezama. Organizmu treba obezbediti dovoljno sna noću i odmora u toku dana, a ishrana treba da bude bogata voćem i povrćem i podeljena u tri obroka. Poželjan je i povećan unos tečnosti usled pojačanog znojenja. Ukoliko prolećni umor predugo traje, trebalo bi prekontrolisati i krvnu sliku kako se ne bi dogodilo da se iza slike prolećnog umora krije neka anemija usled deficita gvožđa, koja je u tom slučaju odgovorna za malaksalost, zamor i pospanost – naglasila je dr Popović.

Neka istraživanja pokazuju da organizam reaguje umorom i zbog prelaska sa jake, pikantne hrane na lagane obroke. Mnogi ljudi imaju naviku da jedu slatkiše, koji podižu nivo energije na vrlo kratak rok, a posle čega se osećaju još lošije. Kako bi vratili energiju i dobro raspoloženje, građanima se savetuje da jedu što više voća i povrća, ali i ugljene hidrate.
Da bi se lakše prebrodio prelazak iz hladnog u toplo vreme, lekari preporučuju da promene način života, da lagano povećavaju fizičku aktivnost i izbegavaju naviku naglog ustajanja iz kreveta.

D. Davidov-Kesar