„Gaspromnjeft" zatvorio ponudu za NIS

Gaspromnjeft”, većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, saopštiće 21. marta a najkasnije do utorka 22. marta podatke o preuzetim akcijama NIS-a, odnosno koliko je njih od 31. januara (kada je otkup akcija počeo) prodalo svoje hartije od vrednosti ruskom gazdi „Gaspromnjeftu”, potvrđeno je juče iz ove kompanije.

Istovremeno sa prenosom novca na račune akcionara koji su deponovali akcije dolazi i do prenosa vlasništva nad akcijama sa tih akcionara na „Gaspromnjeft”, što znači da će 21. ili 22. marta svima onima koji su prodali svoje akcije novac leći na račun, a „Gaspromnjeft” će postati i zvanični vlasnik akcija.

Tačan podatak o preuzetim akcijama „Gaspromnjeft” će u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava objaviti u roku od jednog radnog dana posle saldiranja (dan saldiranja su tri radna dana nakon zatvaranja ponude, što znači 21. mart 2011) i to u izveštaju o preuzimanju koji se objavljuje i dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti, Beogradskoj berzi i NIS-u, pojasnili su u toj kompaniji.

Juče u podne i zvanično je zatvorena ponuda za preuzimanje 19,2 odsto akcija NIS-a. Za jednu akciju ponuđena je cena od 4,8 evra, odnosno najmanje 506,48 dinara. Prema podacima Pošte Srbije, naloge za prodaju akcija dalo je više od 100.000 građana. Mali akcionari koji su odlučili da zadrže akcije NIS-a moći će i posle zatvaranja ponude „Gaspromnjefta” da ih prodaju na berzi. Akciju će od sutra biti moguće prodati isključivo po ceni na Beogradskoj berzi a njena vrednost ovih dana bila je oko 490 dinara.

Upitan šta treba kratkoročno, ali i dugoročno, očekivati sa akcijama NIS-a na berzi (s obzirom na to da je NIS ostvario lane dobit od 165 miliona evra) Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe, kaže za „Politiku” da bi kratkoročno moglo doći do pada cena akcija NIS-a iz psiholoških razloga, ali i zbog krhke berze koja je posledica dešavanja u Libiji.

Razlika između prethodnog trgovanja akcijama NIS-a i ovog koji se nastavlja sada na berzi je što više nema zagarantovanog iznosa od oko 506 dinara za jednu akciju, već će cenu regulisati odnos ponude i tražnje, ali i poslovni rezultati kompanije. To znači da nijedan mali akcionar koji je sačuvao svoje akcije ne može više da računa da će „Gaspromnjeft” da mu plati 4,8 evra za jednu akciju NIS-a. Ovo je najviše išlo naruku onima koji su na veliko kupovali akcije od građana i zaradili na razlici u ceni.

Dugoročno gledano može se očekivati da će vrednost akcija sigurno rasti, pogotovo ako „Gaspromnjeft” nastavi da i u narednom periodu ostvaruje dobit.

J. Petrović