Još se mesi cena bele vekne

Da li će i kada da poskupi beli hleb „sava”, niko za sada ne može pouzdano da tvrdi. Pekari su do juče najavljivali da će cena ove vekne dostići 70 dinara za manje od mesec dana, ali sada kažu da bi to poskupljenje moglo i da se odloži.

– Poskupljenje hleba može da se odloži do naredne žetve koja će biti u julu, a posle toga se očekuju i niže cene pšenice, tako da bi sadašnja cena vekne „sava” mogla da ostane 55 dinara i do kraja godine. Ali, da bi se to dogodilo, treba zabraniti izvoz pšenice, ukinuti carine na uvoz i pustiti dovoljne količine pšenice iz robnih rezervi – smatra Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

Ali, novu cenu hleba „sava” ne najavljuju samo mali, privatni pekari. I veliki sistemi, koji snabdevaju trgovinske lance, razmišljaju o povećanju cena.

– Mi trenutno, zaista, ne znamo kada bi hleb mogao da poskupi. Ali, kako je sve što se koristi u proizvodnji ove namirnice poskupelo, beli hleb bi sada trebalo da košta 70 dinara. Ponavljam, niko ne zna kada bi to moglo da se dogodi, ali mislim da je samo pitanje vremena – kaže Nuri Šahid, direktor „Beogradske pekarske industrije”.

I dok se čeka ko će prvi da podigne cenu bele vekne, a da onda taj potez isprate i drugi tržišni takmaci, postavlja se pitanje koliko zaista vredi kilogram hleba i kako se formira njegova cena.

Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, objašnjava kako su pekari došli do cifre od 70 dinara.

– Cena hleba računa se po takozvanom cenovno-tehnološkom paritetnom odnosu 1:2:4. Jedan predstavlja cenu pšenice, dva brašna, a četiri hleba. To znači da bi kilogram hleba trebalo da bude četiri puta skuplji od kilograma pšenice. Kilogram pšenice sada košta oko 32 dinara sa PDV-om, što znači da je kilogram brašna oko 64 dinara. Tako se dobija cena od 128 dinara za kilogram hleba. A kako vekna ima 500 ili 600 grama, eto kako se došlo do cene od gotovo 70 dinara – objasnio je Prostran.

Što se svih sirovina tiče, najgrublje procene pokazuju da cenu vekne, osim brašna, formiraju i cenovnici struje, kvasca, vode, goriva, ali i trgovačka marža, koja je vladinom uredbom ograničena na devet odsto.

– Proizvođačka cena hleba je, zbog svih inputa, sada između 38 i 45 dinara. Nije lako precizirati tačno svaku stavku u strukturi cene hleba. Naravno da su tu brašno i struja, so, voda, ali i stavke poput registracije vozila, kupovine radnih uniformi, plata radnicima i otplata kredita, jer su mnogi pekari kupovali nove uređaje. Sve to se ugrađuje u cenu naših proizvoda – istakao je Pralica.

Očekuje se sastanak sa Dušanom Petrovićem, novim ministrom trgovine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako bi se razgovaralo o snabdevanju proizvođača hleba pšenicom iz robnih rezervi.

Zašto je reper za povećanje cena uvek vekna „save”, a ne nekog drugog pekarskog proizvoda ili peciva, koja neprimetno poskupljuju, najbolje objašnjavaju trgovci.

– To je najjeftiniji hleb i kupuje ga najviše potrošača, više od 80 odsto. Specijalne vrste vekni pazari svega petnaestak odsto kupaca. Iako u našem lancu kupuju siromašni građani, po tome nismo izuzetak, pa je i kod drugih trgovaca „sava” najtraženija. Nekada je to bio polubeli hleb od brašna tip 850, ali njega više gotovo i da nema – kaže Milena Radulović, direktorka marketinga „SOS marketa”.

S. Despotović

------------------------------------------------

ANKETA: ŠTA MISLITE O NAJAVLjENOM POSKUPLjENjU HLEBA?

Pekari mnogo traže

Najavljena promena cene hleba i te kako utiče na kućni budžet građana i neki su već smanjili potrošnju ove osnovne namirnice. Većina Beograđana, čiji prihodi sve teže podmiruju minimum svakodnevnih potreba, ne odobrava primenu novih cenovnika.

Bisa Čavorović (58), knjigovođa

Očekivala sam poskupljenje hleba, mada ga slabo trošim. Praktično ni nemam budžet, živim od jedne plate jer mi je muž ostao bez posla. Ne znam kako bih se snalazila da mi ne pomaže brat sa sela.

Radmila Volf (82), penzioner

Sve što nam se dešava, moramo da podnesemo. Kupujem i dalje sve što mi  je potrebno, ali sam smanjila hleb. Najteže je onima koji nemaju nekakve prihode. Imam pristojnu penziju i sinovljevu pomoć, pa uspevam da preživim.

Zorica Bošnjaković (65), penzioner

Trudim se da ne slušam o poskupljenjima. Nerealno je da hleb bude tako skup. Ja sam ga gotovo izbacila iz ishrane. Iz zdravstvenih razloga trudim se da uzimam više voća i povrća.

Miloš Popović  (77), penzioner

I treba da poskupi hleb i to na 100 dinara kako bi seljaci imali više para. Ne osećam poskupljenja, imam svoj ambar, svinje, kokoške, a hleb mesimo. Ništa ne kupujem, sve sam proizvodim.

Vesna Simić (29), ekonomista

Smanjila sam kupovinu hleba, ali uglavnom pazarim iste namirnice koje sam i ranije kupovala – voće i povrće. Manje izlazim, pa na taj način nadoknađujem kućni budžet.

Boža Rašković (46), stolar

Sve je skupo, kao i hleb. Zanatlija sam i mogao bih da živim pristojno od rada, ali ljudi nemaju para i ne plaćaju redovno za usluge.

Aleksandar Pavlović (82), penzioner

Kupujem crni hleb i jedem ga tri dana. Pekari mnogo od nas traže, po nekoj mojoj računici oni imaju profit od oko 40 dinara po kilogramu. Nemam lošu penziju, i žena i ja bismo nekako izašli na kraj sa skupoćom, međutim sin je nezaposlen i to stvara problem.

Đorđe Bobić (72), arhitekta

Sve je skupo i sve poskupljuje, zašto bi hleb bio išta posebno? Da ljudi dovoljno zarađuju, ovo poskupljenje ne bi predstavljalo problem. Ja i dalje kupujem sve neophodne namirnice.

B. P.