Čudni smo ti mi Srbi

Čudni smo ti mi Srbi. Možemo mnogo da otrpimo, ćutke, bez pogovora, ali kad nas takneš u živac, sklanjaj se ko može. Perje leti na sve strane Reče mi tako moj kolega, Francuz. Stavih prst na čelo i skontah da je sto posto u pravu…

Od našeg stambenog pre neki dan dobismo depešu… Zapisnik sa godišnjeg sastanka kućnog saveta sa sve odlukama istog…Lepo…Vidim da ćemo opet kao vlasnici morati da odrešimo kesu za neka renoviranja zajedničkih prostorija itd. Kad vidim predlažu nam, u skladu sa novim EU propisima, novu firmu da nam pregleda gasne bojlere…N

avodno u slučaju havarije, ako nemate sertifikat ovlašćenog servisa za vaš gasni bojler, osiguranje stana vam ništa ne važi, te sami snosite troškove svih popravki, kako za vas, tako i za komšije….E super…Pogledah cenu za godišnji ugovor i pade mi mrak na oči od njihovog dobročinstva, tj. predloga…Ej, bre nude nam ugovor sa nekom “burazerskom” firmom pod parolom džaba…E neće da može…

Krenem da Guglam i vidim da je cena koju nam nude 25 posto viša od one koju vam nude neki drugi za istu stvar…I još ako se uzme u obzir o kolikom se stambenom kompleksu radi, tj ukupnom broju stanova odnosno potencijalnih klijenata… Stvarno bezobrazluk…Mislim se, ko se bre ovde ugradio, preko mojih leđa i ko je rešio da nas, sve ostale, pravi budalama?

I tako kontaktiram ja neku drugu firmu i zatražim im ponudu, navodeći sve ono što mi nude ovi šatro naši…Naravno cena koju sam dobila je u startu bila 25 posto niža i još kažu da se progresivno snižava ako se poveća broj kilijenata…Strašno… Zar je moguće da neko ne bi ni zadnjicom da mrdne a da u džep strpa naše pare?

Da ne dužim priču, firma koju sam kontaktirala, koja ima svoj web sajt, za razliku od one koju nam nudi stambeno, koja izgleda samo postoji na papiru, brzopotezno odgovara na sve moje imejl upute…Bas su profesionalni, mislim se u sebi…Rekoh im da ubace svoj reklamni materijal u naše postanske sandučiće jer drugi “lopovi” pokušavaju da zarade preko hleba pogaču…Ne tražim u svemu tome ništa za sebe, borim se za pravdu i protiv lopuža…

Rekao bi neko naš, pa dobro a gde sam ja u svemu tome? Nigde…Osećam se lepo, znajući da sam tamo nekog osujetila u nameri da se okoristi, odnosno da pljačka…Što bi rekao moj pokojni otac, ja mirno spavam…Danas to nije bas popularno i mnogi će verovatno reći da sam ja poštena, ali budala…Ja ne mislim tako…Mislim da je vrlo lako biti fukara, teško je biti čovek…

Uvek sam se osećala lepo, kad sam nekom pružila ruku i pomogla mu da reši problem ili izađe iz krize…Ništa lepše…Kad god sam nekog zeznula, makar i nesvesno, češkala sam se, misleći, joj, šta li će me snaći? Sujeverje ili ona srpska dobro poznata: čini dobro, boljem se nadaj; čini zlo, gore će te snaći…

Pre neki dan u samoposluzi kasirka mi kuca artikle i daje račun od nekih 25 eura…Ja joj pružam 40 eura (20 plus 20) a ona mi vraća kusur od 25 eura….Naravno nekom ko vodi poreklo od genijalca Tesle (skromnost nikad nije bila srpska vrlina, zar ne) nije teško da odmah ukapira da je mučenica na šteti od 10 eura...Zapitah se u sebi koliko li je plaćaju na sat… Objašnjavam joj da je pogrešila i vratila mi više a ona me gleda bledo i kaže – ah bon, u prevodu, „a tako“…i uz to još ne kaže ni hvala…

Setih se epizode od pre neku godinu u Velikoj Britaniji…U pauzi za ručak, na pešačkoj stazi nađoh 20 engleskih funti…Podigoh novcanicu i strpah je u džep..Niko me nije video, provereno…Prepričavam suprugu šta mi se desilo, a on me mrtav hladan pita – a zašto nisi išla da to prijaviš u policijsku stanicu? Kome bre, pitam ja? Imajući u glavi slike onih naših pandura, koji samo gledaju gde će da te oglobe…

Plus još da izgubim jedan sat sastavljajući neki zapisnik, mislim se u sebi…Pa, ne piše na novčanici čija je, pravdam se ja…Nema veze, kaže on, čistokrvni Englez, daće je nekoj humanitarnoj organizaciji… Svašta, mislim se ja u sebi….

Setih se moje tetke koja je onomad u doba stare Jugoslavije, u Cavtatu na štrafti za vreme čuvenog filmskog festivala, našla lep brilijantski prsten. Poštena, i iz poštene porodice, ode odmah trčeći, bez daha, do policijske stanice da prijavi šta je našla, a pandur joj reče – draga moja curice, što izgubiš ne traži, a što nađeš, ne kaži!