O jednoumlju i bezumlju

Zahvaljujem gospodinu Biljiću što me izuzetno poštuje mada sam „očigledno u haosu”, kako ističe u svom tekstu. Zašto sam ja u haosu? Zato što „vanpravnim i zdravorazumskim argumentima” obrazlažem stav o tome da javni istupi ministara moraju biti u skladu sa državnom politikom. Ne znam kako to zdravorazumski argumenti mogu da predstavljaju prečicu za haos, ali – prepustimo čitaocima da nakon njegovog teksta u ovoj rubrici vide i moj odgovor, pa da sami procene čitavu tu stvar.

Poći ću od rečenice g. Biljića u kojoj kaže: „Činjenica je da američka tradicija nema nikakve veze sa ljudskim pravima u Evropi, te da ni ne može biti relevantna prilikom procene da li je zakonska odredba ustavna ili ne”. Ovde nešto ne štima. Amerika je, kako svaki pismen čovek zna, izgrađena na filozofiji francuskog prosvetiteljstva gde se centralno mesto daje čoveku i njegovim pravima u tome! Niti se ja u svom tekstu uopšte bavim procenom ustavnosti bilo čega. Jedino što tvrdim je da jedna ista odredba ne može istovremeno da bude i ustavna i protivustavna, kao što nam govore (i potpisuju) ugledni pravnici iz DSS-a.A da li neka odredba stvarno jeste ustavna ili nije, o tome odlučuje jedino Ustavni sud, i to je jedino merodavno mišljenje. Šta o ustavnosti misli neki advokat, priznaćemo, od malog je značaja za srpsku javnost (kojoj se u ovoj rubrici obraćamo).

Na ključnu poruku mog teksta – da javni istupi ministara moraju biti u skladu sa državnom politikom, g. Biljić kaže:  „Slažem se sa autorkom teksta da su različiti stavovi u vladi nedopustivi i teško zamislivi u savremenim civilizacijama”. Ali ja se ne slažem sa g. Biljićem. U savremenim civilizacijama različiti stavovi ne samo da su dopustivi nego su i poželjni. Ono što je „nedopustivo i teško zamislivo” jeste da se visoki funkcioner javno suprotstavlja usvojenoj politici vlade. Zašto je to nedopustivo? Zato što onda građani dobijaju protivrečne signale o politici koju vlada u stvari ima nameru da vodi. Onda će svakako izostati i efekti koje tim merama nameravaju da postignu. A zbog tih efekata smo ih valjda i birali, a ne zbog toga da nam izvode neki rijaliti šou, a mi kod kuće da navijamo i da se stavljamo na nečiju stranu! U nastavku citirane rečenice kaže kako „...nikome ne pada na pamet da ministru zabrani javno izražavanje svog mišljenja, ili još gore – da mu ograniči slobodu misli“. Ovde g. Biljić poriče važenje osnovnog principa obavljanja javne vlasti, a to je depersonalizovanost nosilaca javnih funkcija, dakle, potpuna odvojenost funkcije i osobe koja je vrši! A pošto funkcija nema svoje mišljenje, svako iznošenje ličnog stava svakako da predstavlja povredu ovog principa! Onaj deo koji se odnosi na ograničavanje slobode misli ne mogu ni da komentarišem, jer je potpuno besmislen. Kako biste vi pravnici rekli, ovde je nemoguće utvrditi činjenično stanje, to jest, otkriti šta neko u stvari misli, tako da ovo čak ni Hitler ni Staljin nisu ni pokušavali da sprovedu, pa kud bih ja to sada zagovarala?

Ni procena g. Biljića o tome da se Zakon o vladi neće poštovati nije se pokazala tačnom. Čaršija već bruji o tome da su dva člana vlade odustala od intervjua za list „Danas”, što će reći da se ovaj tek usvojeni zakon – poštuje. Mada mi zaista nije jasno kako su ministri smeli da odustanu od intervjua, to je ipak skandalozno, zar nije bilo bolje da su se malo raspitali koja je to politika vlade koju bi trebalo da sprovode i zbog koje ih plaćamo, pa da nam to saopšte?

Biser, po običaju dolazi na kraju. „Moram da primetim da je upravo završni komentar teksta profesorke Popović (o samoupravljanju) poguban za demokratiju u Srbiji”. Nisam znala da sudbina srpske demokratije može da zavisi od nečijeg komentara u rubrici „Pogledi”. Blago ,,Politici”, šta drugo da kažem, znali smo mi da će ona jednog dana daleko dogurati!

profesorka Ekonomskog fakulteta BU, članica CLDS-a