Glas za promenu

TEMA DANA
Samo zagovornici bojkota ustavnog referenduma kažu da novi ustav, o kojem će se građani Srbije izjašnjavati danas i sutra, nije ništa bolji od važećeg, "Miloševićevog". Većina ostalih koji su se poslednjih nedelja oglašavali u javnosti, računajući i one koji će izaći na referendum da bi glasali protiv ustava, misle da je novi ustav u celini – bolji od postojećeg. Niko još nije rekao da je tekst koji je Narodna skupština Srbije jednoglasno usvojila 30. septembra – savršen, ali takav ustav teško da postoji bilo gde u svetu. A najčešće primećivana mana novog ustava je to što nije postojala javna rasprava o konačnom tekstu, mada su predstavnici vladajuće koalicije govorili da rasprava na tu temu traje već šest godina.

Uz isticanje, dakle, raznih nedostataka u sadržaju ustava, brojni stručnjaci različitih profila potvrdili su da je, generalno, novi bolji od starog. Uz ponekad ključni argument – lakše se može menjati nego aktuelni ustav iz 1990. godine, ili se bar pojedine njegove odredbe mogu lakše promeniti. To ipak ne znači da se novi najviši pravni akt može menjati kad to kome padne na pamet. I dalje je potrebno, naime, postići dvotrećinsku saglasnost u parlamentu, a olakšica je u tome što više neće biti potrebna referendumska potvrda 50 odsto ukupnog broja birača, plus jednan, nego većine od izašlog broja građana.

Druga vrlo važna razlika u odnosu na stari ustav, a koja se ističe kao glavni razlog konsenzusa parlamentarnih stranaka o novom ustavu, jeste unošenje Kosova i Metohije u preambulu, u kojoj se kaže da je KiM "sastavni deo Srbije", koji ima položaj "suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima".

Prema važećem ustavu, Republika Srbija je "demokratska država svih građana koji u njoj žive", a po novom – srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Onima kojima smeta isticanje srpskog naroda u ustavu Srbije moglo bi se prigovoriti da su zaboravili da demokratičnosti Srbije u vreme vladavine režima Slobodana Miloševića nimalo nije pomoglo to što je bila definisana kao država svih građana.

Mrtvo slovo na papiru

Prema važećem ustavu, u Srbiji je u službenoj upotrebi "srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom". Po novom ustavu, imali bismo u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.

U trenutno važećem najvišem pravnom aktu nije precizirano koji su to simboli države Srbije, osim da "ima grb, zastavu i himnu". U novom tekstu je navedeno da se grb Republike Srbije koristi kao veliki i mali grb, da se zastava koristi kao narodna i kao državna zastava, a da je himna – svečana pesma "Bože pravde".

Praktično, trećina teksta novog ustava odnosi se na ljudska i manjinska prava i slobode. Neki čak prigovaraju da se u ovom delu išlo previše u detalje, ali su odredbe iz ovog poglavlja upravo ono što je, po mišljenju nekih stručnjaka, formalno najviše nedostajalo tekstu važećeg ustava Srbije – dakle, bolja razrada odredbi o ljudskim i manjinskim pravima.

U aktuelnom ustavu stoji da je život čoveka neprikosnoven, ali da se "smrtna kazna može izuzetno propisati i izreći samo za najteže oblike teških krivičnih dela". Novi tekst ustava kaže da je ljudski život neprikosnoven, da u Srbiji "nema smrtne kazne" i da je zabranjeno kloniranje ljudskih bića.

Novim ustavom jamče se "privatna, zadružna i javna svojina", dakle ukida se društvena. Njime se reguliše i položaj Vojske Srbije, koja trenutno "radi" po Ustavnoj povelji SCG i propisuje se da o angažovanju vojske van granica Srbije odlučuje Narodna skupština Srbije.

Uvodi se i nova institucija – zaštitnika građana, koja štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave.

Po novom ustavu, predsednik republike bira se neposredno na pet godina, a smenjuje sa sa najmanje 167 glasova poslanika ako u pokrenutom postupku za razrešenje Ustavni sud odluči da je on prekršio ustav. Po važećem ustavu, smena predsednika obavljala se po proceduri istoj kao za donošenje ustava.

Autonomna Pokrajina Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, a budžet APV iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, precizirano je novim ustavom. U odnosu na postojeće odredbe, Vojvodina će novim ustavom dobiti šira ovlašćenja i imaće garantovana finansijska sredstva.

Moguća izručenja

Pitanje međunarodnih odnosa nije tretirano važećim ustavom Srbije, a u novom tekstu se navodi da "spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava", te da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori (koji moraju biti u skladu sa Ustavom) "sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju".

Po novom ustavu, "državljanin Republike Srbije može biti izručen samo ako to nalažu međunarodne obaveze Republike Srbije", a po starom – "građanin Srbije ne može biti lišen državljanstva, niti prognan ili ekstradiran".

Fond za razvoj demokratije (sa iskustvom u više stotina ustavnih postupaka) juče je naveo više razloga zbog kojih bi trebalo glasati za novi ustav, a reč je zapravo o razlikama u odnosu na važeći najviši pravni akt. Kako je istaknuto, međunarodna pozicija i poruka Srbije, u vezi sa zaštitom Kosmeta, a time i drugih delova svoje teritorije, biće znatno bolja i uspešnija, a umesto dosadašnjeg primata stranih propisa, na teritoriji Srbije primenjivaće se samo oni međunarodni propisi koji su saglasni narodnoj volji, odnosno novom ustavu.

"U ostvarivanju svojih prava, građanima je sada garantovano pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajamčenih ustavom. Pored toga građanima se, od sada, garantuje i pravo na izjavljivanje ustavne žalbe ukoliko smatraju da su im povređena prava", navodi se u saopštenju Fonda za razvoj demokratije.

Ova nevladina organizacija navodi, između ostalog, da građani koji ne žele da ispunjavaju vojnu ili drugu obavezu, koja uključuje upotrebu oružja, mogu da se pozovu na prigovor savesti, a prema novom tekstu ustava, novine i druga sredstva javnog informisanja može da osniva svako, bez posebnih formalnosti.

"Umesto dosadašnjeg biračkog prava, koje je omogućavalo svim jugoslovenskim državljanima da biraju ili da budu birani u Srbiji, nakon usvajanja ustava, pravo da biraju i da budu birani imaće isključivo državljani Srbije – koji su inače i poreski obveznici Srbije", ističu u Fondu za razvoj demokratije.

Pored brojnih prava, pripadnicima nacionalnih manjina sada su garantovane nesmetane veze i saradnja sa sunarodnicima izvan teritorije Srbije, zloupotrebe poverenja birača, prelaskom odbornika ili poslanika iz stranke u stranku, više neće biti predmet neosnovanog, nezakonitog i nemoralnog trgovanja i bogaćenja, a posle petnaest godina zloupotreba, finansiranje stranaka i zakonitost trošenja javnih sredstava biće pod kontrolom samostalne i nezavisne državne revizorske institucije, navodi se u ovom saopštenju.

Pored ostalog, za brzo i lako smenjivanje vlade ili pojedinih članova vlade uvodi se interpelacija, a "umesto dosadašnjih zloupotreba u izboru sudija i tužilaca, izbor sudija i tužilaca biće pod većom kontrolom javnosti i struke, a to će morati da dovede do reizbora svih sudija i tužilaca po usvajanju ustava". Ustavni sud je sada povećan sa devet na petnaest članova.

Ovde svakako nisu nabrojane sve razlike između važećeg i novog ustava, samo neke najvažnije i najinteresantnije. I još nešto, ako je i to nekome važno – važeći ustav ima 136 članova, a novi – 206. Ili, kako bi to rekao premijer Vojislav Koštunica, novi ustav ima 101.000 karaktera, a ovaj važeći – 50.000.

-----------------------------------------------------------

Udruživanje osoba istog pola

Tumačeći pojedine odredbe novog ustava, Fond za razvoj demokratije navodi da je zbog posebnog značaja u zaštiti dece i porodice, brak dopušten isključivo između muškarca i žene, a što je u potpunosti prepisano iz obavezujućeg člana 12. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zajednica lica istog pola, pod nazivom brak ili porodica, nije dopuštena ni Evropskom konvencijom, ali je dopušteno da se dva ili više lica, istog ili različitog pola, slobodno udružuju i da svoje udruživanje i/ili zajednicu registruju kod državnog organa.

Ipak, mreža organizacija za ljudska prava lezbijki, homoseksualaca i transseksualaca protestuje zbog toga što, kako navode, novi ustav priznaje samo osobe heteroseksualne orijentacije. Kako ističu, nadali su se da će Srbija biti jedna od 10-15 država u svetu koja u ustavu ili zakonima reguliše brak istopolnih zajednica.

-----------------------------------------------------------

Kritike

Pojedini stručnjaci i organizacije iznosili su u javnosti nedostatke ovog teksta. Neki smatraju da su, kada je reč o ljudskim pravima, rešenja iz Ustavne povelje SCG bila modernija (Vojin Dimitrijević), dok drugi, pak, misle da se mnogo detaljisalo oko ostvarivanja ljudskih prava i sloboda (Zoran Ivošević). Neke od isticanih mana su i to da nosioci sudske vlasti imaju imunitet samo kod određivanja pritvora, dok poslanici, članovi vlade i zaštitnik građana imaju imunitet i u pogledu pokretanja postupka protiv njih.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kritikovala je odredbe novog ustava zbog načina na koji se bira Visoki savet sudstva.

Grupa nevladinih organizacija koja zagovara bojkot referenduma, ukazala je da se novim ustavom značajno snižava dostignuti nivo ljudskih prava u Srbiji, navodeći kao primere to što on "ne priznaje pravo na privatan život, odnosno pravo na privatnost, što nema izričitih garancija prava na prekid trudnoće i što ne garantuje posebnu zaštitu i pravo na pravnu pomoć prinudno raseljenima".

Nezavisno udruženje novinara Srbije pokrenuće, nakon usvajanja ustava, inicijativu za izmenu člana novog ustava koji otvara mogućnost da država i lokalne samouprave budu osnivači i većinski vlasnici medija.

Biljana Baković