U Bavarskoj se traži šaran iz Srbije

Od našeg specijalnog izveštača

Minhen – Za Nemačku je ekonomska kriza – prošlost. O tome ne svedoče samo lanjska 3,2 odsto rasta privredne aktivnosti, već i lagani rast zaposlenosti u privatnom sektoru, rekao je zamenik direktora Minhenskog sajma zanatstva Klaus Plaška grupi srpskih novinara, koji su sa pedesetak malih privrednika u organizaciji beogradske Prokredit banke posetili ovu smotru na kojoj se odista imalo šta videti. Srbija ni ove godine nije imala svoj štand na toj smotri, ali to je već priča sama za sebe.

Privatni sektor u Nemačkoj, prema svedočenju našeg domaćina, platio je najveću cenu svetske ekonomske krize, ali ne u onoj meri u kojoj se svetski slom finansija „osvetio” nekim drugim zemljama. Velike firme, a pogotovo mala privreda, posezale su, prema rečima Plaške, za otpuštanjima radnika u veoma retkim prilikama. U dogovoru s državom i sindikatima pribeglo se socijalno odgovornom rešenju – skraćivane su radne nedelje, ali i radno vreme. Plate jesu bile manje, ali broj onih koji su ih primali bio je gotovo isti. U dosta brojnom javnom sektoru plate su još zamrznute, ali upravo ovih dana, kako reče Plaška, sindikati osokoljeni ohrabrujućim ekonomskim pokazateljima traže od države socijalni dijalog i povećanje nadnica.

Na pitanje, kakve su perspektive srpske privrede u Bavarskoj, koja je s 12 miliona stanovnika od ukupno 82 miliona žitelja Nemačke najveća i najuspešnija pokrajina, Plaška kaže da za sve ima mesta, ali je do njega veoma teško doći. Pre nas, gotovo deceniju ranije, na to tržište stigle su sve bivše socijalističke zemlje koje su uveliko prebolele dečje tranzicione muke. Valja se izboriti za mesto u neverovatnoj konkurenciji, a prvi uslov za to je – da se dozna za nas i našu ponudu. Nemci retko idu na noge partnerima. Oni su moćna privreda dovoljna sama sebi. Kupuju samo ono što je bolje od njihovog, zato što takvu robu nemaju i ako su cena, kvalitet, rokovi, standardi… dovoljno primamljivi, ali najbolja ulaznica za njihovo tržište su sajmovi koji su u Nemačkoj pravo mesto za predstavljanje sposobnosti i mogućnosti jedne privrede.

U razgovoru s našim privrednicima o tome kako povećati naše isporuke u Bavarsku, pa i u Nemačku uopšte, prevladava realnost u ocenama. Mi smo i kao zemlja, a pogotovo kao privreda, mali i za Bavarsku, a kamoli za celu Nemačku. Zbog toga se valja opredeliti za relativno manji broj proizvoda s kojima možemo da budemo konkurentni. Ali, šta je još važno – postići stabilnost u isporukama. U Nemačkoj i njihovim prodavnicama ne može se igrati samo jedno – leto. Ulaznica je skupa i pretpostavlja dugoročnost.

U Bavarskoj je veoma cenjeno voće i povrće, pogotovo sezonsko, jer naši poljoprivredni proizvodi, zbog obilja sunčanih dana, imaju lepo „lice” i ukus. Interesantna su i naša vina, ali, kako Nemci tvrde, skuplja su nego što vrede.

Veoma je, u poslednje vreme, tražena slatkovodna riba. Pogotovo šaran. Nemački kupci, međutim, pored cene, kvaliteta i dogovorenih rokova insistiraju na stabilnim i dugoročnim isporukama robe. Neće da krenu u posao, ulože u razvoj tržišta i da za koji mesec svojim kupcima kažu – „nema više, nestalo”.

E, to nestalo treba da nestane i iz naših ekonomskih i poslovnih rečnika ako se želi dugoročan i dobar posao s Nemcima.

Slobodan Kostić

------------------------------

Dobro, ali malo

I pored svih ograničenja Srbija u poslednjoj godini-dve postiže zapažene spoljnotrgovinske rezultate u razmeni s Bavarskom. Čak i suficit. Vrednost trgovinska razmena između Srbije i Bavarske tokom 2009. bila je 447 miliona evra. Naš izvoz je bio 226,6, a uvoz 220,3 miliona evra. Blag suficit u našu korist. Te godine najviše smo izvozili odeću, električnu opremu, metal, hranu, mašine i proizvode od metala, a uvozili smo mašine, motorna vozila i delove, hemijske proizvode, električne aparate i proizvode od metala.

Naoko sve kao Bog, ali ti rezultati, pogotovo naš izvoz, gotovo su simbolični u odnosu na ono što postižu neke zemlje u našoj okolini. Češka je Bavarskoj prodala robe 2009. za oko 7,5, Mađarska za oko četiri, a Slovačka za oko 1,8 milijardi evra.

Trgovinska razmena između Srbije i Bavarske tokom 2010. godine, zaključno sa novembrom 2010, vredela je oko 436 miliona evra, pri čemu je pokrivenost našeg uvoza bila nešto veća nego 2009 – 56 odsto, ali zahvaljujući izvozu robe nemačkih preduzeća iz Srbije (DAD Dräxlmaier Automotive, GRAMMER AG Werk Seating Systems, LEONI AG, WackerNeuson) u Nemačku.

Takav sistem rada i trgovine nije što i direktan izvoz, ali Kina i mnoge dalekoistočne zemlje napraviše čudo izvozom u Ameriku, koja je svoje kompanije preselila u Aziju gde su radna snaga i ostali troškovi mnogo jevtiniji i niži nego u SAD. Ako je to put do uspeha, zašto to ne bi bio i put naših čvršćih investicionih i drugih partnerskih odnosa sa nemačkom privredom.

------------------------------

Veći izvoz, manji uvoz

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa Nemačkom u 2010. bila je ponovo u porastu i premašila je sumu od dve milijarde evra. Srbija je izvezla robe i usluga u vrednosti od 760,2 miliona evra, što je za oko 21,9 odsto više nego prethodne godine, a uvezla robe za 1,3 milijarde evra, odnosno 5,3 procenta manje u odnosu na 2009.