Platu nije primilo 20.000 nastavnika

Zaposleni u 250 škola širom Srbije nisu dobili februarsku platu, niti znaju kada će je dobiti, a reč je o većim kućama znanja, pa se broj radnika koji i dalje čekaju zaradu kreće od 15.000 do 20.000 – procena je Društva direktora škola Srbije. Isplata kasni zato što direktori nisu postupili po nalogu Ministarstva prosvete i nauke da zaposlenima plate obračunaju na osnovu efektivnog rada, i da se onima koji su nastavili štrajk 8. februara oduzme oko 33 odsto od zarade, objasnila je Irena Brajević, zamenik predsednika Upravnog odbora tog društva.

– Uz to, očigledno je da cena rada od 30 minuta za zaposlene u prosveti nije ista po okruzima u Srbiji. Negde je 6.000 dinara „skinuto” od plate, a negde dvostruko više, zavisno o kom delu države je reč. I to na način za koji se ne može tvrditi da je u skladu sa zakonom – nastavlja Brajevićeva.

Uvođenje obračunavanja plata prosvetara na osnovu sati efektivnog rada „nije poznato” zakonima niti pravilnicima Republike Srbije, tvrdi naša sagovornica.

– Taj korak  je sada uveden da bi se direktori primorali da smanje zarade zaposlenima, i tako im, u stvari, nanesu materijalnu štetu. Zbog toga mogu krivično odgovarati. Rukovodioci škola su dužni da poštuju Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dakle da postupaju u interesu učenika i roditelja, a naravno i zaposlenih. Kakvi god nalozi stigli sa bilo koje strane direktor odlučuje da li će ih sprovesti, jer, kao što u zakonu stoji, jedino direktori odgovaraju za zakonitost rada u školama, i niko više. Zato ne mogu da smanjuju zarade paušalno – obrazlaže Brajevićeva.

Društvo direktora škola predložilo je da se zaposlenima ponudi da prihvate ili odbiju rešenja koja će ih obavezati da izgubljene sate rada nadoknade. U Osmoj beogradskoj gimnaziji primenjen je taj predlog i profesori se nisu žalili. Potpisali su rešenja i preuzeli obavezu da nadomeste po 15 izgubljenih minuta od svakog skraćenog časa. Jednim časom od 45 minuta nadoknadiće vreme oduzeto u toku tri skraćena časa.

– Rešenja o nadoknadi radnih sati po tom modelu postala su konačna i ne postoji zakonski osnov da se zaposlenima umanje plate zbog štrajka. Da su potpisali da ne žele da nadomeste časove direktor bi zakonski mogao da im smanji platu, pa i da angažuje nove predavače. Smanjivanje zarada realizovano van ovih okvira podrazumeva da profesori više nisu u obavezi da nadoknade sate rada. A onda roditelji mogu da tuže škole zato što nisu ostvareni časovi neposrednog rada sa učenicima, odnosno zbog ugrožavanja đačkih prava na kvalitetno obrazovanje – pojasnila je Irena Brajević.

Istakla je da u školama čiji zaposleni još čekaju februarske plate rukovodioci nisu pristali da na svoja pleća preuzmu odgovornost za gubljenje sudskih sporova. Prva, Osma, Trinaesta beogradska gimnazija... neke su od tih 250 škola.

– Devet učenika Trinaeste beogradske gimnazije se plasiralo na republičko takmičenje iz matematike, gde su prošle nedelje u Nišu osvojili jedno prvo mesto, dva treća i dve pohvale, 30 ih se plasiralo na gradsko takmičenje iz biologije, 15 na gradsko takmičenje iz istorije... Nisu oni to mogli sami – neko je sa njima radio. Uporedo sa pripremama za takmičenje naši profesori – sada dok štrajk – spremaju gimnazijalce za prijemne ispite za upis na fakultete. Zbog toga zaista ne mogu da im umanjim plate preko noći. Nemam pravo da nagrađujem profesore po učinku, a treba da ih kažnjavam smanjivanjem zarade po principu koji je diskutabilan, pa i u pogledu zakonitosti – komentariše Bojan Vučković, direktor Trinaeste beogradske gimnazije.

Milenija Simić-Miladinović

------------------------------------

Ako bu­de na­dok­na­de ča­so­va bi­će i pa­ra

Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i na­u­ke po­zva­lo je ju­če za­po­sle­ne u pro­sve­ti da pre­ki­nu štrajk i nor­ma­li­zu­ju na­sta­vu, jer je Vla­da Sr­bi­je sprem­na da, za­po­sle­ni­ma ko­ji su zbog štraj­ka pri­mi­li uma­nje­nu za­ra­du, od­u­ze­ti iz­nos pla­te na­dok­na­di ka­da bu­du na­dok­na­đe­ni iz­gu­blje­ni ča­so­vi.

U do­pi­su mi­ni­stra Žar­ka Ob­ra­do­vi­ća na­čel­ni­ci­ma škol­skih upra­va i di­rek­to­ri­ma ško­la, na­vo­di se da će uma­nje­na za­ra­da bi­ti na­dok­na­đe­na ka­da di­rek­to­ri ško­la do­sta­ve škol­skim upra­va­ma iz­ve­šta­je o da su iz­gu­blje­ni sa­ti efek­tiv­nog ra­da na­dok­na­đe­ni. „Po­ve­ća­nje pri­ma­nja će bi­ti pre­ci­zni­je de­fi­ni­sa­no na­kon 20. apri­la ka­da će bi­ti ana­li­zi­ra­ni re­zul­ta­ti pr­vog kvar­ta­la 2011. go­di­ne” pod­se­ća se u do­pi­su na za­klju­čak vla­de na­kon po­sled­njih raz­go­vo­ra sa sin­di­ka­ti­ma.

M. S. M.

---------------------------------------------

Đa­ci od­u­sta­li od pro­te­sta, pro­fe­so­ri ob­u­sta­vlja­ju na­sta­vu

Mi­ni­star pro­sve­te i na­u­ke Žar­ko Ob­ra­do­vić iz­ja­vio je ju­če da se raz­go­vo­ri sa pro­svet­nim sin­di­ka­ti­ma u štraj­ku mo­ra­ju na­sta­vi­ti i iz­ra­zio na­du da su­tra ipak ne­će do­ći do pot­pu­ne ob­u­sta­ve na­sta­ve. On je na­gla­sio da se po­gre­šno ba­ra­ta ter­mi­nom „štrajk u pro­sve­ti” i na­po­me­nuo da vi­še od 65 od­sto ško­la ra­di nor­mal­no.

Na no­vi­nar­sko pi­ta­nje šta će se do­go­di­ti ako na­stav­ni­ci bu­du upi­si­va­li ča­so­ve od 45 mi­nu­ta, a za­pra­vo ra­di­li skra­će­no, ka­kav je već slu­čaj u ne­kim ško­la­ma, on je od­go­vo­rio da po­sto­ji pro­svet­na in­spek­ci­ja i da su za­po­sle­ni bi­li upo­zo­re­ni još na po­čet­ku da će mo­ra­ti da sno­se po­sle­di­ce, a jed­na od njih je i sma­nje­nje pla­ta.

Na sku­pu o bes­plat­nim udž­be­ni­ci­ma ko­ji su u Be­o­gra­du or­ga­ni­zo­va­li Cen­tar za de­mo­kra­ti­ju i ne­mač­ka Fon­da­ci­ja „Fri­drih Ebert”, Ob­ra­do­vić je pod­se­tio da je škol­skim upra­va­ma pro­sle­đen do­pis o de­ta­lji­ma do­sa­da­šnjih pre­go­vo­ra sa sin­di­ka­ti­ma.

U to­ku ju­če­ra­šnjeg da­na sin­di­ka­ti su osta­li pri sta­vu da će su­tra ško­le pot­pu­no ob­u­sta­vi­ti na­sta­vu kao vid po­dr­ške pro­te­stu sin­di­ka­ta jav­nih de­lat­no­sti i po­sla­li pi­smo ro­di­te­lji­ma uče­ni­ka osnov­nih i sred­njih ško­la u ko­jem ob­ja­šnja­va­ju raz­lo­ge za štrajk i su­tra­šnji pro­test.

U pi­smu Uni­je sin­di­ka­ta pro­svet­nih rad­ni­ka Sr­bi­je (US­PRS) na­vo­di se da se u Sr­bi­ji za obra­zo­va­nje iz­dva­ja 10 do 20 pu­ta ma­nje ne­go u evrop­skim ze­mlja­ma, „da ne po­sto­ji stra­te­gi­ja raz­vo­ja obra­zo­va­nja, već sa­mo­vo­lja Mi­ni­star­stva pro­sve­te”, kao i to da su škol­ski objek­ti i opre­ma is­pod evrop­skih stan­dar­da, a za­ra­de pro­svet­nih rad­ni­ka naj­ni­že u Evro­pi.

US­PRS na­vo­di da su ne­i­sti­ni­te tvrd­nje mi­ni­stra pro­sve­te i na­u­ke Žar­ka Ob­ra­do­vi­ća da je štrajk pro­svet­nih rad­ni­ka ne­za­ko­nit, a ni­su tač­ne ni tvrd­nje pred­sed­ni­ka vla­de Mir­ka Cvet­ko­vi­ća da u bu­dže­tu ne­ma pa­ra.

„Isti­na je da zah­te­vi pro­svet­nih rad­ni­ka la­ko mo­gu bi­ti is­pu­nje­ni da je vo­lje i pa­me­ti. Is­klju­či­vi kri­vac za ne­re­gu­lar­nost ove škol­ske go­di­ne bi­će Vla­da Sr­bi­je i Mi­ni­star­stvo pro­sve­te jer ne že­le da se ozbilj­no ba­ve re­ša­va­njem na­go­mi­la­nih pro­ble­ma u srp­skoj pro­sve­ti”, na­vo­di se u ovom pi­smu.

Da li će đa­ci ima­ti rad­nu su­bo­tu ju­če ni­ko ni­je mo­gao da nam po­tvr­di, a zbu­nje­ni su bi­li i đa­ci i na­stav­ni­ci ko­je smo kon­tak­ti­ra­li.

Na­po­me­nuv­ši da go­vo­ri u ime Uni­je uče­nič­kih par­la­me­na­ta No­vog Sa­da, Alek­sa Vu­jo­vić je re­kao da su sred­njo­škol­ci od­u­sta­li od ma­sov­nog pro­te­sta ko­ji je tre­ba­lo da bu­de odr­žan u su­bo­tu na Tr­gu slo­bo­de, „jer je ma­su te­ško kon­tro­li­sa­ti” i do­dao da se đa­ci ogra­đu­ju od ne­re­da ko­ji su se ju­če do­go­di­li na uli­ca­ma No­vog Sa­da. On je do­dao da đa­ci „ne že­le da bu­du ko­la­te­ral­na šte­ta štraj­ka i da se za­la­žu za sa­ži­ma­nje gra­di­va”. Po nje­go­vim re­či­ma, u to­ku idu­će ne­de­lje bi­će odr­žan no­vi sa­sta­nak Uni­je uče­nič­kih par­la­me­na­ta, ka­da se bu­de vi­de­lo u ko­jem prav­cu ide štrajk nji­ho­vih pro­fe­so­ra „po­što po­no­vo spo­mi­nju pot­pu­nu ob­u­sta­vu na­sta­ve”.

S. Gu­ci­jan